Zanimljivosti


04.09.2015.

Magični Galapagos!


Galapagos čini skup vulkanskih ostrva i brojnih stena koje se nalaze na udaljenosti od oko hiljadu kilometara od južnoameričkog kopna, tačnije od obale Ekvadora. Ovaj arhipelag je nekada bio poznat kao 'Arhipelag čuda', 'Hrpe pepela', a danas je poznat i kao 'Kolumbov arhipelag' ili 'Ostrvo kornjača'.
Na Galapagosu se mogu pronaći neke od najređih i najneobičnijih vrsta životinja. Sve od divovskih kornjača koje mogu biti teške 350 kg i koje žive do 150 godina, pa do neobičnih i simpatičnih ptica bluna, poznatijih kao plavonogi bobi.
Ovde se takođe može pronaći i jedini gušter na svetu koji se prilagodio plivanju u okeanu, kao I Chelonoidis nigra abingdoni, unikatna vrsta kornjača koja je nažalost potpuno izumrla 2012. godine.
Na ostrvima žive i pingvini, jedina vrsta koja naseljava severnu  hemisferu, a takođe se mogu pronaći i jedinstvene gigantske stonoge koje narastu  i do 30 cm, a koje se često hrane pacovima i plenom mnogo većim od njih. Kormorani (ptice) su ovde toliko narasle, da su postale jedina vrsta kormorana na svetu koje ne mogu leteti.
Oko 95% arhipelaga pripada Nacionalnom Parku Galapagosa, a ljudi, njih oko 14.000, naseljavaju 4 veće i nekoliko manjih zajednica.
Gotovo je nemoguće pisati o Galapagosu, a ne spomenuti i Čarlsa Darvina koji je na ostrvima proveo samo pet nedelja na kraju svoje petogodišnje turneje oko sveta, te u tih par nedelja postavio temelje svog učenja koje je u potpunosti promenilo biološku sliku sveta.
Kada je Darvin stigao do ostrva Galapagos u septembru 1835. godine, bio je jako iznenađen činjenicom što na ovoj udaljenoj pustoj lokaciji uopšte ima živih bića. Izbrojao je sve biljne vrste i otkrio da ih ima samo 225 (za razliku od Ekvadora koji je imao 20.000 biljnih vrsta), od kojih je polovina bila endemska. Takođe je zabelžio da su mnoge vrste imale daleke rođake na južnoameričkom kopnu, što je značilo da su nekako morale dospeti do udaljenog ostrva.
Što se tiče životinja, na ostrvu prvobitno nije bilo ni sisara ni insekata, a Darvin je uglavnom nailazio samo na gmizavci i ptice. Očigledna sličnost sa gmizavaca i ptica sa južnoameričkog kopna uverila je Darvina da su one morale doći sa kopna. Odsustvo vodozemaca, insekata i kopnenih sisara bio je jasan dokaz da su ovde kopnene životinje stigle na prirodnim splavovima, s obzirom da vodozemci, insektii i kopneni sisari nikada ne bi preživeli put od 1000 km bez zaštite na otvorenom  moru, jer bi ih Sunce jednostavno spržilo.
S druge strane, gmizavci su zaštićeni izuzetno otpornom kožom ovakvo putovanje mogu daleko lakše podneti. Bez ikakve sumnje, ovo je i razlog zašto na ostrvu živi 21 vrsta gmiyavaca. U Darinovo vreme, Galapagos je pružao sigurno utočište stotinama hiljada gmiyavaca, a danas se taj broj sveo na svega 10.000.
Životinje poput pingvina, morskih lavova i kornjača su mogle lakše stići do ostrva uz pomoć morskih struja, a pticama, kao i mnogim biljnim vrstama, putovanje je olakšao vetar koji se kretao u ovom smeru. Sitne životinjice i insekti stigli su na ostrvo najverovatnije zakačeni za pere ptica, kao slepi putnici.
Darvinova istraživanja na Galapagosu dovela su do revolucionarne teorije o poreklu vrsta, a konačni ključ evolucije dale su Darvinove zebe, čak iako ih on uopšte i nije spomenuo u svom delu.
Galapagos je istinska nepredvidiva divljina, puna jedinstvenih životinjskih i biljnih vrsta koje su se razvile bez uticaja ljudi. U nastojanju da se ostrva očuvaju istim kao što su bili prie nekoliko stoleća, Galapagos je proglašen svetskom kulturnom baštinom UNESCO-a.

 

 

 


13.08.2015.

Tigrovi u Indiji i daje veoma ugroženi

Najmanje 41 tigar je ubijen ili je uginuo u prethodnih sedam meseci, uprkos kampanjama koje se vode širom Indije kako bi se ove velike mačke spasile od izumiranja.

Nacionalna instutucija za zaštitu tigrova kao i grupa koja je time bavi TRAFFIC saopštili su da je samo sedam tigrova ove godine uginulo prirodno, dok su ostali ubijeni između januara i avgusta.

 Stručnjaci navode da broj tigrova koji su ubijeni pokazuje da Indija ne čini dovoljno da zaštititi ovu ugroženu vrstu.

 U 2014. godini u Indiji je tokom cele godine uginulo 66 tigrova.

 Od onih koji su ove godine nestali prirodno, dva su stradala u borbama, koje su, kako navode stručnjaci, postale sve češće jer se ove velike mačke bore za teritoriju koja je sve manja zbog uništavanja šuma.

 

Izvor: Beta-AP 

 

 


13.08.2015.

Mrtvo more, polako, ali sigurno nestaje


Nivo vode opada metar godišnje zbog čega nastaju rupe i krateri. Prva rupa primećena je osamedetih godina prošlog veka dok se danas one stvaraju gotovo svaki dan. Navodno ih ima već više od 3.000. Nivo vode opada godinama zbog neprekidnog oduzimanja vode iz reke Jordan, a isparavanje zbog pustinjske klime i visokih temperatura ostaje isto.

Stručnjaci kažu da bi Mrtvo more moglo da se "spasi" tako što bi se omogućilo da se barem 30 odsto Jordana uliva u Mrtvo more. Oni predlažu i da se putem posebnih kanala voda iz Crvenog mora dovede do Mrtvog mora.
Inače, Mrtvo more je smešteno na više od 430 metara ispod nivoa mora. Sadržaj soli u jezeru iznosi i do 33 odsto, a prosečno je 28 odsto. Poređenja radi, salinitet Sredozemnog mora je oko tri odsto.

Izvor: http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti

 


26.06.2015.

Krater koji je sa pravom dobio ime "Vrata Pakla"

Ovu neverovatnu pojavu su ljudi stvorili, a nalazi se u Dervezeu, Turkmenistan. Zbog svoga izgleda, krater je dobio ime "Vrata Pakla". Radnici koji su probijali zemljište da bi došli do zemnog gasa su imali nezgodu posle koje se stvorio krater. Gas koji se tom prilikom oslobodio je zapaljen jer se smatralo da će vrlo brzo izgoreti. Međutim, posle više od 40 godina, vatra i dalje gori.

 

Preuzeto sa www.ekonverzacija.rs

 

19.06.2015.

ČARLS DARVIN Genije bez presedana ili običan čovek?


Da li je čuveni naučnik imao izuzetne i retke talente ili bi bilo koja visoko inteligentna osoba danas mogla da ostvari njegove domete u nauci?

http://www.blic.rs/data/images/2012-11-11/287733_carls-darvin-wiki_ff.jpg?ver=1434710293
Čarls Darvin
Da bi se zaista razumeo Darvinov doprinos nauci i stekao uvid u logiku njegovih opservacija, potrebno je vratiti se u period između davne 1831. i 1836. godine.

Boraveći na Galapagosu i proučavajući prirodu, čuveni naučnik tada je primetio da su lokalne biljne i životinjske vrste slične onim koje nastanjuju kopno Južne Amerike. Istu pojavu Darvin je zabeležio krećući se ka istoku - biljni i životinjski svet Zelenortskih ostrva bio je sličan onom na kopnu Afrike. Na osnovu toga, Darvin je zaključio da živi svet na ostrvima potiče sa kopna glavnih kontinenata i da je vremenom, dospevši na manje i izolovanje kopnene površine, evoluirao u novim uslovima.

Da li bi bilo koja visoko inteligentna osoba primetila razliku između živog sveta Zelenortskih ostrva i onog na Galapagosu? Svakako. 

Da li bi primetila njegovu sličnost sa onim na glavnoj kopnenoj masi? Manji broj pojedinaca. 

Ali koliko njih bi nakon toga došlo do potpuno nove naučne teorije umesto da se potrudi da svoja otkrića uklopi u stare naučne okvire i jednostavno zaključi da su ove vrste u tom obliku tu postojale oduvek, da ih je stvorila "neka viša sila"? Gotovo niko.

One deliće slagalice, koji su mnogim naučnicima toliko jasni i očigledni danas, bilo je veoma teško sastaviti nekada, pogotovo ako se uzme u obzir da su se kosili sa brojnim religijskim, kulturološkim i naučnim stanovištima.

Dok je boravio na Galapagosu, Darvin je primetio i da su fizičke osobine, pesma i navike u ponašanju drozda slični onima koji karakterišu drozdove u Čileu, ali da se drozdovi sa ostrva Floreana razlikuju od onih koji nastanjuju ostrvo San Kristobal. Oba ostrva nalaze se na Galapagosu. Od svih ptica, Darvin primećuje razliku kod one koju je danas izuzetno teško uočiti, a još teže proučavati.

U Peruu, posmatrao je kako buba vinčuka sisa krv iz prsta sve dok se ne zasiti. Zatim bi bubu držao u izolaciji kako bi ustanovio koliko vremena je potrebno da buba ponovo ogladni. Ovakvu vrstu eksperimenta moglo bi da uradi i sedmogodišnje dete, mnogi bi rekli. Ali koliko odraslih osoba bi imalo strpljenja za tako nešto i koliko bi osoba bilo u stanju da sagleda širu sliku?

Darvin je vrlo dobro znao da to nije bilo beskorisno znanje – na osnovu ovog otkrića, on je ustanovio da li bi insekti ili ptice bili u stanju da prežive prelazak velike razdaljine od Južne Amerike do Galapagosa, koja iznosi 965 kilometara.

Ali Darvin se tu nije zaustavio. Potapao je semenje u rezervoare sa slanom vodom na duže vreme, a zatim pokušavao da ga dovede do klijanja. Pažljivo je vadio semenje iz izmeta mnogobrojnih životinja u zoološkom vrtu i beležio u koje bilje bi izraslo. Ukrštao je cveće, golubove, izučavao brojne insekte i puževe, a većinu eksperimenata vršio je u blizini zadnjeg dvorišta svoje kuće, bez sofisticirane i složene laboratorijske opreme kakva na raspolaganju naučnicima stoji danas.

Ovo su neke od Darvinovih ličnih osobina i talenata koji su odigrali značajnu ulogu u njegovim dostignućima, a koje su zajedničke visoko inteligentnim ljudima:

- Darvin je bio zainteresovan za veliki broj najraznovrsnijih tema i imao je sposobnost da sintetiše široke oblasti znanja u različitim oblastima – geologiji, botanici, zoologiji, paleontologiji, istoriji prirode... Ova ljubav ka međusobnom povezivanju različitih oblasti danas je retkost jer se specijalizacija naročito forsira.

Ono što je naročito fascinantno jeste to što je, i pored sveg zanimanja za živi svet, o geologiji pisao četiri puta više nego o zoologiji.

- Darvin je imao naviku da stvara hipoteze koje su se zasnivale na široj slici posmatranja. Naučnik je i sam izjavio da je njegov um imao sposobnost pronalaženja opštih zakonitosti u velikom moru činjenica

- Bio je izuzetno istrajan i strpljiv, i tragao je za čvrstim dokazima pre nego što bi nešto zaključio. Bio je metodičan, imao vrlo strog pristup istraživanju i eksperimentisanju - on je čovek koji je pisao cele knjige o bićima poput crva ili školjki. Knjigu "O poreklu vrsta" objavio je tek 20 godina nakon što je u njegovoj glavi začeta ideja o evoluciji

- Bio je i ambiciozan i radoznao, naročito u pogledu sveta prirode, i imao je sposobnost koncentrisanja na ekstremne detalje, ali ih je uvek smeštao u najširu moguću pozadinu

- Bio je dovoljno otvorenog uma da prihvati promene - promene u naučnim paradigmama, kao i društvenoj i religijskoj misli

- Darvinova ljubav za nauku bila je tako jaka da se često upuštao u naporna putovanja na otvorenom moru, koja su mu donosila morsku bolest tokom perioda od pet godina. Takođe je imao dovoljno hrabrosti da se kasnije suoči sa javnošću koja je bila izuzetno besna nakon što je otvoreno izneo svoje ideje

- Darvin nije bio samo čovek od ideje - on je takođe imao sklonost ka organizaciji, sakupljanju, klasifikaciji, očuvanju...

- Uprkos tome što je u obzir uzimao najrazličitija moguća objašnjenja za određene pojave, nije mu bilo teško da odbaci sopstvene hipoteze ukoliko ne bi naišao na dokaze. Vodio se objektivnošću, a ne egom, ideologijom ili maštanjem.

Filozof Danijel Denet teoriju evolucije prirodnom selekcijom nazvao je "najboljom idejom koju je iko ikada imao", a njegov savremenik, istraživač Alfred Rasel Voles, jednom prilikom naučniku je napisao: "Zašao si u detalje kojih se ja nikada ne bih setio, i to mnogo godina pre nego što je do mene dopro tračak svetlosti u vezi sa tom temom".

Bilo koju osobinu sa liste verovatno ima svaka osoba na svetu. Njihov skup, međutim, retko može biti zastupljen u jednoj individui. Dakle, upravo je zbir ovih osobina, a ne svaka osobina pojedinačno, učinio naučnika toliko posebnom individuom. I upravo iz tog razloga mnogi ga danas smatraju genijem bez presedana.

A ako bi zaista bilo koja iole inteligentna osoba zahvaljujući svojim talentima i sposobnostima došla do zaključaka do kojih je naučnik došao, zašto tu kreativnu energiju i napor ne bi usmerili ka današnjoj slici o tome kako svet funkcioniše i došli do neke sasvim nove, revolucionarne ideje? Ako je zaista tako lako, onda bilo koja druga osoba može biti novi Darvin danas. U svakom slučaju – razloga za čekanje nema. Mnoga pitanja čekaju na odgovore.

Preuzeto sa http://www.blic.rs/

 

16.06.2015.

PLAVA ENERGIJA Ušća reka u mora i okeane kriju rešenje za sve naše energetske probleme


Kada se na ušću reke u more pomešaju slana i slatka voda događa se hemijski proces koji može da se iskoristi za proizvodnju električne energije. Prema nekim procenama, "plava energija" je toliko izdašna da bi mogla da zadovolji sve naše potrebe - pod uslovom da nađemo efikasan način za njeno korišćenje. Može li "plava" energija da postane "zelena"?

http://www.blic.rs/data/images/2015-06-16/628551_reka-u-more02-foto-nasa_ff.jpg?ver=1434469104

Zamislite dva vodena rastvora sa različitim koncentracijama rastvorene supstance poput soli. Ukoliko su ta dva rastvora odvojena polupropustljivom membranom, koja propušta vodu, a zadržava jone soli, voda će, sasvim prirodno, sa strane u kojoj ima manje soli preći na stranu u kojoj ima više soli. Protok vode kroz membranu stvara pritisak na jednoj strani, koji može da se iskoristi za pokretanje turbina i proizvodnju struje. Prvi koji je došao na tu ideju bio je britanski inženjer R.I.Patl 1954. godine.

Kada su 70-tih godina postali dostupni veštački materijali za proizvodnju polupropustljivih membrana, izraelski naučnik Sidni Loeb predložio je da se ova metoda iskoristi za "osmotske elektrane". Njegova zamisao je bila da se iskoristi energija koja se oslobađanja prilikom ulivanja reke Jordan u Mrtvo more.

http://www.blic.rs/data/images/2015-06-16/628553_reka-u-more04-foto-ap_ff.jpg?ver=1434469150

Takve elektrane zapravo ne funkcionišu utoliko bolje ukoliko je zapreminski protok kroz membranu veći, već ako se on malo uspori. To se postiže istiskivanjem slane vode kako bi pritisak sprečio ulazak slatke vode s druge strane membrane. Ova tehnologija je poznata kao "osmoza usporena pritiskom".
 
Prva elektrana za proizvodnju plave energije otvorena je u Tofteu (Norveška) 2009. godine, s proizvodnim kapacitetom od 4 kW, što je veoma malo u poređenju sa 5.000 kW, koliko proizvede mala nuklearna elektrana. Iako je postupak funkcionisao, companija "Statkraft", u čijem je vlasništvu bila, zaključila je da nije isplativa, jer ne proizvodi dovoljno struje da bi se pokrili troškovi izgradnje, rada i održavanja. Zbog toga je zatvorena 2013. godine.

http://www.blic.rs/data/images/2015-06-16/628552_reka-u-more03-foto-ap_f.jpg?ver=1434469121


Ovo, međutim, nije uplašilo holandsku kompaniju REDstack, koja je u prototipu elektrane na Institutu za vodu "Vetsus" u Leuvardenu, počela da koristi metod pod nazivom povratna elektrodijaliza (RED). On obuhvata membrane koje omogućavaju jonima soli, a ne molekulima vode, da prođu kroz nju.
 
Postoje dva tipa membrane: jedna koja propušta pozitivno naelektrisane jone natrijuma i jedna koja propušta negativno naelektrisane jone hlorida. Te membrane se koriste da bi se napravila neka vrsta slojevitog sendviča, u kome se smenjuju slojevi slane vode i slatke vode, pri čemu se smenjuju i dva tipa membrana za transport jona. Na taj način se dobija električni napon, koji može posluži za direktno dobijanje električne struje, bez turbina koje pokreće pritisak.
 
Naučnici instituta "Vetsus" testiraju i treću metodu nazvanu "kapacitivno mešanje" (capmix), koja podrazumeva naizmenično ubacivanje morske i slatke vode u komoru sa dve elektrode, koje služe kao uređaji za čuvanje naboja (kondenzatori).

http://www.blic.rs/data/images/2015-06-16/628550_reka-u-more01-foto-flickr-shan-sheehan_f.jpg?ver=1434469136


Evropski konzorcijum, koji obuhvata institute iz Holandije, Italije, Poljske i Španije, raspolaže sredstvima od 2,4 miliona evra i istražuje "capmix" tehnologiju od 2010.
 
Osmoza funkcioniše sa bilo kojim rastvorenim supstancama u različitim koncentracijama, npr. šećerom. Prema tome, "plava energija" nije ograničena samo na mešanje slane i slatke vode. 

Preuzeto sa http://www.blic.rs/

 

16.04.2015.

NEISTRAŽENO: Carska Bara – netaknuti rezervat prirode

 

NEISTRAŽENO: Carska Bara – netaknuti rezervat prirodeIzvor: N1

Između tri grada, Beograda, Zrenjanina i Novog Sada, kao i između dve reke, Tise i Begeja, nalazi se specijalni rezervat prirode Carska Bara.

U obilasku zaštićenih životinja i biljaka bila je reporterka N1 Milica Spasić.

Pogledajte reportažu o Carskoj Bari koja je emitovana u emisiji "Neistraženo":

 

 

16.01.2015.

Uređenje okućnice: okrugla dvorišta u Danskoj!

20.12.2014.

Posetite ovu lepotu pre nego što nestane!

Dok svet nastavlja da pati usled posledica globalnog zagrevanja, sve više prirodnih lepota suočava se sa nestajanjem. Ukoliko razmišljate o savršenoj destinaciji koju biste posetili, imajte u vidu ovih devet prelepih mesta, naročito zbog činjenice da su im dani na planeti odbrojani.

1. Maldivi


I zvanično zemlja sa najnižom nadmorskom visinom na svetu. Na maldivima 80 odsto od 1200 ostrva nije više od jednog metra nadmorske visine. Nije potrebno biti genije i shvatiti da su ova ostrva, zbog povećanja nivoa mora, i te kako ugrožena, te da ih uskoro neće biti. Stvar je toliko ozbiljna da je predsednik već najavio kako će se otkupljivati zemlja u drugim državama, kako bi stanovnici ostrva koje će more progutati, imati gde da stanuju.
 

2. Veliki koralni greben


Ovo je bez sumnje najfascinantniji koralni greben na svetu, a nalazi se blizu australijske obale. Zbog zagađenja okeana, vremenskih neprilika, i sve toplije temperature vode, više od polovine Velikog grebena je već nestalo, i to u poslednje tri decenije. Procenjuje se da će, ukoliko se globalno zagrevanje i zagađenje nastave, ovaj prelepi greben nestati do 2030. godine.
 

3. Venecija


"Vodeni grad" u Italiji predstavlja jednu celu istorijsku epohu, i važi za najromantičnije mesto na svetu. Mnogo ljudi se pita koliko je vremena ostalo Veneciji, s obzirom da izveštaji kažu da grad tone pet puta brže nego ranije. Usled porasta nivoa mora, kao i prevelikog broja turista koji posećuju ovaj grad, situacija deluje još alarmantnija.
 

4. Madagaskar


Četvrto najveće ostrvo na svetu, Madagaskar je dom jedne od najbogatijih i najraznovrsnijih vrsta flore i faune, poput velikih prašuma, prepunih retkih vrsta mungosa i lemura. Ipak, ekosistem se svakodnevno uništava sečom, spaljivanjem i zagađenjem. Ukoliko se ne preduzmu ozbiljni koraci za spas ovog prirodnog bogatstva, prašume i životinjske vrste nestaće u roku od 35 godina.
 

5. Mrtvo more


Sa procentom soli od neverovatnih 33, 7, Mrtvo more je najslanije na svetu, čak 8,6 puta više nego okeani. U poslednjih 40 godina, ovo jezero se smanjilo na trećinu svoje prvobitne veličine. S obzirom da jedini izvor vode u Mrtvo more dolazi iz reke Jordan, očekuje se da će nestati za 50 godina.
 

6. Nacionalni park Glečer


U 19. veku, ovaj Nacionalni park u Montani imao je preko 150 glečera na zapanjujućoj površini od 24 hiljade kvadratnih kilometara zaštićenog zemljišta. Podaci iz parka govore da je 2010. godine bilo svega 25 aktivnih glečera, a naučnici predviđaju da će do 2020. godine i oni nestati, a zajedno sa njima i brojne životnjske vrste koje zavise od hladnoće.
 

7. Galapagos


Nekada jedno od najizolovanijih ostrva sa neopisivom lepotom, Galapagos danas ima rast broja turista od 12 procenata na godišnjem nivou. Sa sve većim brojem hotela i restorana, i samim tim većim brojem vozila koja jezde putevima i povećavaju zagađenje, ovo prirodno čudo Ekvadora polako ali sigurno nestaje. Zahvaljujući ljudskom faktoru, pet procenata jedinstvenih životinjskih vrsta je već nestalo.
 

8. Basen Konga


Basen u afričkoj državi Kongo je druga po veličina prašuma na svetu, sa površinom od oko dva miliona kvadratnih kilometara. Ova prašuma zaslužna je za 40 posto kiseonika na Zemlji, uz vitalne izvore hrane, lekova i minerala za "lokalno" stanovništvo. Prema izveštaju UN, dve trećine ovog basena moglo bi da nestane do 2040. godine. Godišnje nestaje 10 miliona ari prašume usled rudarstva, ilegalne seče stabala, kao i sukoba između raznih gerilskih grupa, u kojima, pored ljudi, naviše strada upravo priroda.
 

9. Ledena polja Patagonije


Posle Antarktika i Grenlanda, ledena polja u Patagoniji, u Čileu, najveća su na svetu. Ipak, zahvaljujući globalnom zagrevanju, njihovo nestajanje odvija se šokantno brzim tempom. Prema naučnim istraživanjima, čak 90 procenata ledenih glečera topi se sto puta brže nego bilo kada u protekla tri veka. Samo u poslednjih pet godina, nestalo je preko 10 glečerskih jezera.

07.04.2014.

Božić ćemo slaviti 8. januara

Ako SPC ne prilagodi svoj kalendar Milankovićevom, moguće je da će vernici u Srbiji 2101. godine najveći hrišćanski praznik slaviti jedan dan kasnije.

Najprecizniji kalendar: Milutin Milanković
Da se to ne bi dogodilo, potrebno je da SPC konačno usvoji kalendar koji je napravio srpski astronom Milutin Milanković. O tome će odlučivati poglavari pravoslavnih crkava početkom marta u Istanbulu.
 
Naša država koristi jedan (gregorijanski), a SPC drugi (julijanski) kalendar pa ispada da umesto 25. decembra mi slavimo Božić 7. januara. Period Zemljine revolucije oko Sunca iznosi oko 365,256… dana i u tome što to nije ceo broj nastaje glavni problem, pa zbog toga postoje prestupne godine od 366 dana, da bi se anulirala razlika - kaže za "Blic" Nikola Božić, rukovodilac Odeljenja matematičko-tehničkih nauka.

Kako razlika raste 
 
"Sadašnja razlika od 13 dana uvećana je 1900. godine kada je po julijanskom februar imao 29, a po gregorijanskom kalendaru 28 dana. Naredni put ta razlika će se povećati 2100. godine na 14 dana", objašnjava Božić.


 

11.08.2013.

"Planet Zemlja si Ti"

Španski muzički producent Carlos Chavira napravio je jedinstven video kojim poziva ljude da se ekološki osvijeste te počnu pažljivije i drugačije razmišljati o svojoj planeti. Pod nazivom "Planet Zemlja si Ti" Chavirov je video postao pravi hit na YouTubeu i društvenim mrežama. Čovjek, ostale životinje, biljke, Planeta i budućnost. Sve u četiri minute koje vas neće ostaviti bez komentara.

 


07.08.2013.

Da li ste znali da je na današnji dan 1959. američki satelit Eksplorer 6 lansiran iz Kejp Kaneverala?

To je bio prvi satelit koji je poslao fotografije Zemlje iz svemira.

30.02.2013.

Zemljište

Na drugom Medjunarodnom kongresu o ocuvanju prirode u Amanu, glavnom gradu Jordana, u oktobru 2000. godine, 76 zemalja, 104 vladine agencije i 720 predstavnika nevladinih organizacija clanica Medjunarodne unije za ocuvanje prirode (IUCN) zatrazile su da se u skladu s Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama povede racuna o tome da koriscenje zemljista, izmene u koriscenju zemljista i eksploatisanje suma ne narusavaju zivotnu sredinu i globalnu klimu.

Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruzenju ugljenika. Oko 46 procenata ugljenika uskladisteno je u biomasi i zemljistu suma, a 25 procenata u pasnjacima i savanama. Kada se sume prekomerno eksploatisu, umesto da usisavaju ugljen-dioksid one pocinju da ga emituju, sto nanosi stetu globalnoj klimi. Ponovna ravnoteza u tom slucaju u ekosistemu moze se uspostaviti ukoliko se postuje biodiverzitet i promovise odrzivi razvoj suma. Za vecinu zemalja u razvoju stvaranje nacionalnog sistema za racunanje, merenje i monitoring promena u zalihama ugljenika skup je projekat, ali bio bi visestruko isplativ.

U razvijenim, ali i sve vecem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i odrzivog upravljanja zemljistem, vodom i zivim resursima, kao i promovisanje konzervacije zivotne sredine.

Zemljište koristi čoveku pre svega zbog ishrane

Agro-biodiverzitet odnosi se na raznovrsnost biljnih i zivotinjskih vrsta koje se koriste u covecjoj ishrani. Samo 7.000 biljaka (2,6% svih biljnih vrsta) koristi se u ljudskoj ishrani, vise od 95% svetske populacije se hrani svinjskim, govedjim i zivinskim mesom, dok samo deset vrsta ribe dominira globalnim ishranom tim mesom.

840 miliona ljudi na planeti dnevno ne unese dovoljne kolicine namirnica, a broj tog dela svetske populacije povecava se iz dana u dan. To znaci da ce do 2020. godine kolicina proizvedene hrane morati da se poveca za 50%.

Oko 90 miliona hektara svetskog zemljista morace da bude pretvoreno u poljoprivredna dobra do 2010. godine da bi se postigla globalna obezbedjenost hranom, a polovina tih povrsina trebalo bi da bude dobijena krcenjem suma sto ce imati negativne posledice po globalnu klimu i biodiverzitet.

Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to, pored ostalih faktora, zbog upotrebe pesticida, pa cak i djubriva.

Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom, zagadjivanje tla otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suocava Evropa.

Sume i njihovo zemljiste obezbedjuju osnovne ekoloske funkcije kao sto su zastita vododelnica (linije razdvajanja recnih slivova), regulisanje rezima vode, odrzavanje regionalne klime, cistog vazduha i stanista divljih zivotinja. One donose dobrobit ljudima kroz hranu, turizam, gorivo i drugo.

Sume prekrivaju oko 1.900 miliona hektara u nerazvijenim zemljama, a od tog broja 720 miliona su tropske sume (cak 50% tropskih suma nalaze se u Brazilu, Indoneziji i Demokratskoj Republici Kongo).

Najveci gubitak suma uzrokovan je drvnom industrijom, ilegalnom secom i pretvaranjem suma u obradive povrsine. Izmedju 1980. i 1995. godine zemlje u razvoju su izgubile 200 miliona hektara suma. Nestanak i degradacija tropskih suma predstavljace jedini veliki uzrok izumiranja zivih vrsta za 50 godina.

Poseban oblik zemljista predstavljaju zasticene povrsine (protected areas) koje su takvim proglasene s ciljem da bude zasticena osetljiva zivotna sredina, zivotinjski i biljni svet, istaknuta posebna lepota tih povrsina ili njihova turisticka korist.

Zasticene povrsine su od velikog znacaja jer odrzavaju biodiverzitet, rezervoari su kiseonika, ciste vode …

U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara zasticenih povrsina, od toga najvise u Africi i Juznoj Americi.

U zasticene povrsine spadaju prirodni rezervati, nacionalni parkovi, prirodni spomenici, zasticena stanista i druge vrste zemljista. Kada one obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se "parkovi mira".

Glavnu stetu zemljistu na starom kontinentu nanose zagadjenje tla i vazduha, erozija, salinizacija, prekomerna urbanizacija i poplave, a za njegovu zastitu ne postoji zajednicka strategija EU, iako ti problemi svakog dana poprimaju sve vece razmere, upozoreno je u jednom izvestaju Evropske komisije u aprilu.

U Italiji je, na primer, 45 % obale izbetonirano, za Spaniju narocit problem predstavlja isusivanje tla, a kada su u pitanju zemlje istocne Evrope kandidati za clanstvo u EU na njihovim teritorijama izrazena je erozija tla, 35 procenata zemljista Poljske je preterano kiselo, a u 40 procenata litvanskog zemljista zabelezena je visoka koncentracija teskih metala.

Preuzeto sa http://www.ekoforum.org


12-01-2013.

Prof. dr Boško Kovačević

"Aktuelnost socijalnih i ekoloških inovacija"

Nije ništa novo ako se kaže da je Srbija u predmodernom, predgrađanskom društvu, opterećenom tradicionalizmom. Ona još uvek ima problema sa izvođenjem tranzicije. Srbija živi u postsocijalističkom ambijentu, sa ne malom paletom, odnosno ne malim tegom, krivice i „prljavih ruku“ u (ratnom) raspadu Jugoslavije kao države. U takvim/sličnim koordinatama društvenosti govor o ekološkoj paradigmi gotovo da postaje „juriš na nebo“, da ne kažem počesto smešan i neobavezan u primeni. Ovde je nacionalizam (p)ostao okvir retradicionalizacije društva, a time i marginalizovanje ekoloških zadatosti. Svet oko nas, uz sve kontroverze i konflikte, ubrzano korača nekim (post)modernim, altermodernim vidicima. Ovo društvo se još uvek davi u plićacima predgrađanskog, (ne)razvijenog i (ne)organizovanog uređivanja i definisanja.
Održivost življenja umesto krizomanije
Kristalenje ekološke svesti i ponašanja odvija se na jednoj tradiciskoj matrici društva, sa skromnim tehnološkim dometima i zaostalom privrednom strukturom. Na sve ovo, odrađena je transformacija vlasništva na modelu prvobitne akumulacije kapitala. Još uvek u ovom društvu preteže ruralni način života. Ovo ne mora biti u startu loše po ekologiju, jer se zagovara socijalna ravnoteža, ideje zajednica, solidarnost, jer se poštuje priroda. Međutim, potreban je uman i organizovan odnos društvenih i političkih agregata prema ekologiji. Apsolviranje tranzicije, koje će kad-tad biti izvedeno, neminovno otvara vrata modernizaciji, ekonomskom prosperitetu, stranim investicijama, itd. Videlo se na primeru privatizacije da se ovi procesi odvijaju bez vođenja računa o socijalnim posledicama, izrabljivanju, eksploataciji prirodnih sirovina i zagađivanju okoline sa razbacanim deponijama smeća i klimatskim posledicama. Trka za napretkom i blagostanjem, očito ima i drugu, „tamnu stranu“. Ona se očituje u paradigmi razvoja, koja proizvodi paradigmu zagađenja.
Slogani političke nomenklature ovih godina o „Srbiji kao zemlji očuvane prirode“ – između ostalog biva ogledalo predmodernosti. Paralela „Očistimo Srbiju“ – pokazuje koliko su razigrane proizvodnje zagađenja. Dakle, samo neznalice i profiteri mogu odvojiti ekonomski razvoj, strane investicije od socijalnih posledica. Zbog toga nas potencijalno vrebaju ljudske katastrofe. Kako god pomerali optike društvenosti - evidentno je da napredak jednog društva postaje neodvojiv od ekoloških pitanja. Potrebno je i sada, ovde, novo društveno vrednovanje čoveka i njegovog rada, delovanja. Uostalom, svet oko nas se i te kako muči da afirmiše etičku paradigmu, „svetski etos“, da u političkoj sferi moralizuje moć i vlast.
U osnovi, priziva se jedna nova vrednosna matrica rada, življenja, organizovanja, proizvođenja. Priziva se življenje po etičkom izboru, odnosno moralizovanje moći i vlasti. Povratak osnovnim ličnim vrednostima, povratak pravu i pravdi, poštenju, solidarnosti, razumevanju drugog/različitog; sve više se ističe kao osnova za novu i drugačiju specifikaciju društvenosti, ali i političke arene. Zalaganje za vladavinu prava u ovakvom društvu, poretku, neminovno afirmiše, odnosno postaje pretpostavka za moralitet.
Valja imati u vidu da su društvo, država raspolućeni. Na delu je dominacija globalnih struktura, tržište, tehnologije, informacije, ali i otpor lokalnih struktura putem tradicionalističkog načina života, skromne privredne infrastrukture, nacionalne samodovoljnosti, marginalizovanje kulturno-vrednosnih sadržaja u ukupnom društvenom životu. U takvim rasponima i sudarima najviše strada ekologija, odnosno prirodna skladnost.
Društveni ambijent obeležavaju procesi preživljavanja, socijalne nesigurnosti, visoke i gotove nerešive nezaposlenosti, u matrici vođenja politike sa dominacijom političkog voluntarizma i partokratizma. Još uvek se iščitava ne mala podozrivost međunarodne zajednice, ali i suseda, okruženja. Potom se realno postavlja pitanje o dometima i učincima etablirane ekološke politike države. Ovo tim više ako se uvedu u analizu potencijali ključnih subjekata ekologije država, vlasnici kapitala i stanovništvo. Srbiji naprosto i danas, nakon dve decenije tranzicije, treba ozbiljna i temeljna rekonstrukcija političkog i javnog života, u kojoj će pojedinac (građanin), njegovo individualno i socijalno dostojanstvo, biti stožer i mera stvari održivo-razvojne politike. Srbiji su potrebni novi „politički alati“ sa kojima će efikasnije materijalizovati političke projektre stabilnog i bogatog društva. Bez ovih pretpostavki smatram da su skromni, da ne kažem mali dometi ekološke politike (stanja svesti i društvenih procesa) danas.
Sa Okruglog stola održanog u okviru 18. Festivala evropskog filma na Paliću, maj 2012.


 

Uticaj klimatskih promena

Uticaj globalnog zagrevanja očigledan je od ekvatora pa do polova: koralni grebeni su ugroženi povišenim temperaturama mora, šume se povlače na više, hladnije lokacije, polarnim medvedima se usled topljenja polarnog leda smanjuje stanište, glečeri se tope na svakom kontinentu.

Jedna od oblasti koja se najbrže zagreva na Zemlji je regija u kojoj živimo, Dunavsko-Karpatski basen, a uticaj klimatskih promena evidentan je i u Srbiji. 

Primeri su sledeći:
• Kao rezultat promene klime, uobičajene vremenske prilike izostaju. Slučajevi suše i poplave sve su češći, ozbiljniji i skuplji. 
• U mnogim područjima, porast temperature i suša ograničiće poljoprivrednu proizvodnju, a to je jedan od najvažnijih sektora srpske ekonomije. Područja istočne Srbije i Vojvodine posebno su ugrožena pustošenjem. 
• Voda za piće, industrijsku i poljoprivrednu upotrebu, postaće oskudna, jer porast temperature još više ugrožava već pogođene resurse podzemnih voda u Srbiji. 
• Šumski požari su češći i ozbiljniji. 
• Očekuje se smanjenje snežnog prekrivača i dužine zimskog perioda, što utiče na rezerve vode u zemljištu
Postavlja se pitanje da li imamo šanse da izbegnemo katastrofe koje se predviđaju kao posledica klimatskih promena ako ne održimo temperaturni porast ispod 2°C? 

Imamo znanje i tehnologiju da probamo!

Mnogi građani, vlade i privredne grane su spremne da se suoče sa izazovom. Ovo suočavanje će koštati samo 1% BDP godišnje, koliko će koštati posledice? 
Nedavno urađen izveštaj koji je odobrila vlada Velike Britanije procenjuje da bi promena klime mogla da košta svet najmanje 5% BDP svake godine, ali ako se dramatičnija predviđanja ostvare, moglo bi nas koštati i preko 20% BDP. 
Prema Međunarodnom panelu za promenu klime Ujedinjenih nacija (IPCC), neophodno je smanjenje emisije CO2 od najmanje 60% samo da bi se u atmosferi stabilizovala koncentracija na sadašnjem nivou.
Konvencija Ujedinjenih nacija o Klimatskim promenama preporučuje svim zemljama potpisnicama (među kojima je i Srbija) da rade na edukaciji i podizanju svesti javnosti o klimatskim promenama i očuvanju energije, što je i cilj kampanje „Globalno zagrevanje je i lokalni problem“ koju WWF vodi u mnogim državama sveta.

Preuzeto sa http://wwf.panda.org