S ciljem jačanja civilnog društva u Srbiji, organizacija aktivnih u oblasti životne sredine, u period od 11. i 12. juna 2018. godineodržana je obuka o perspektivama njihove finansijske održivosti.
Obuka je sprovedena u okviru Programa CSOnnect, i namenjena je organizacijama koje se bave zaštitom životne sredine I organizacijama koje planiraju da počnu intenzivnije da se bave zaštitom životne sredine u budućnosti. Cilj obuke je da se razjasne ključni pojmovi i termini u vezi sa finansijskom održivošću, da se predstave I promisle različite prakse u zemlji i u svetu kojima civilno društvo može sebi da obezbedi bolju održivost, kao I da se uklonestavovi I organizacione prakse kojima se održivost narušava.
Obuku je pohađalo 26 učesnika iz cele Srbije – pretežno predstavnici organizacija koje nisu podržane kroz institucionalne grantove, ali I predstavnici organizacija podržanih kroz CSOnnect projekat, čime je omogućena razmena iskustava.
Danas je u sedištu Privredne komore Beograda održana ZAVRŠNA KONFRERENCIJA projekta PARTNERSTVOM KA PREGOVARAČKOM POGLAVLJU 27, koji realizuje Fondacija za ekološke akcije zeleni Green Limes u partnerstvu sa lokalnom građanskom inicijativom LogIN iz Arilja, a sufinansira ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.
Završna konferencija je kruna tromesečnih aktivnosti nosilaca projekta na organizacij šest sastanaka umrežavanja OCD (Beograd, Valjevo, Paraćin, Sokobanja, Arilje, Pančevo) i tri regionalna skupa (Sremska Mitrovica, Kraljevo, Loznica), na kojima je istaknut značaj umrežavanja OCD, efikasnost partnerstava i saradnje sa institucijama i organizacijama u Republici Srbiji u oblasti zaštite, unapređenja i očuvanja životne sredine, jačanja kapaciteta, ali i aktivnog učešće OCD u pregovaračkom procesu.
Na svim sastancima i skupovima istaknut je značaj zadataka i aktivnosti utvrđenih u Nacionalnoj strategiji za aproksimacije u oblasti zaštite životne sredine (NEAS), konstatovano da su propisi EU u oblasti zaštite životne sredine obimni, zahtevni, kompleksni za administraciju i skupi za implementaciju. Pravo EU prepušta rešavanje nekih ključnih pitanja na nacionalnom nivou državama članicama, u skladu sa principom subsidijarnosti. Završnom konferencijom rukovodio je projekt menadžer Mesud Adžemović, a direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović i rukovodilac Centra za zaštitu životne sredine PKS mr Dušan Stokić govorili su učesnicima Konferencije o zadacima i aktivnostima ovih organizacija u predstojećim složenim aktivnostima u Pregovaračkom poglavlju 27, o pravnim, institucionalnim, praktičnim i finansijsko-ekonomskim aspektima, prednostima, ograničenjima i izazovima.
Učesnici Konferencije su istakli važnost ulaganja u životnu sredinu jer proračuni troškova u velikoj meri su se usredsredili na “direktive za koje su neophodna znatna finansijska sredstva”, a to su direktive o:
– komunalnim otpadnim vodama (UWW) (91/271/EEC);
– vodi za piće (DW) (98/83/EC);
– nitratima (91/676/EEC);
– čvrstom komunalnom otpadu (MSW) koja zamenjuje direktive o deponijama (1999/31/EC), ambalaži (94/62/EC), otpadu od električne i elektronske opreme (WEEE) (2002/96/EC) i Direktivu o baterijama (2002/95/EC);
– velika postrojenja za sagorevanje (LCP) (2001/80/EC) koja uključuje i termoelektrane (TPP) i toplane.
One zajedno iznose 8,7 milijardi evra, ili skoro 83% ukupnih troškova aproksimacije. Prve tri su u sektoru za vode, četvrta u sektoru za otpad i u skladu sa novom Direktivom o industrijskim emisijama, peta je sada u sektoru za industrijsko zagađenje i sektoru za buku.
Na osnovu prethodnih iskustava u drugim procesima aproksimacije (najvidljivije i najskorije u Rumuniji), ovaj procenat sredstava je procenjen na 22% svih investicija, sa programom otplate od 15 godina, grejs periodom od tri godine i prosečnom kamatnom stopom od 6%;
Učesnici Konferencije su konstatovali da su ispunjeni ciljevi i predviđene aktivnosti projekta, u većem i širem obimu od planiranog, kao i ima osnova da se na nacionalnom planu pokrene projekat o jačanju kapaciteta OCD u okviru Pregovaračkog poglavlja 27 i njihovo umrežavanje.
Zaključci Konferencije:
– Neophodna je optimizirajuća nadoknada troškova od krajnjih zagađivača kroz naknade i razne ekonomske instrumente;
– EU subvencioniše deo poželjnih investicija koje se ne mogu priuštiti na nacionalnom nivou. U pitanju su bespovratna finansijska sredstva koja se ne mogu nadoknaditi od krajnjih korisnika. Treba da se u što kraćem periodu povećaju nadoknade za korisnike na maksimalno priuštljivu tarifu (MAT).
– Da se brzo formiraju ekonomski i finansijski održiva JKP koja treba da budu glavni prioritet Vlade, jer će to biti od velike koristi za Republiku Srbiju kroz pomoć za mobilisanje EU bespovratnih finansijskih sredstava;
– Od daljeg razvoja Fonda za zaštitu životne sredine, budžetskog fonda za vode Republike Srbije i budžetskog fonda za vode Autonomne pokrajine Vojvodine se očekuje obezbeđenje znatnog podsticaja sredstvima javnog sektora za projekte u životnoj sredini
– Prepoznato je da lokalne samouprave (LSU) imaju veliki broj nadležnosti u pitanjima životne sredine koje su njima dodeljene u skladu sa nacionalnim propisima. Svaka LSU ima jedno ili više svojih JKP koja su nadležna za otpad, vodosnabdevanje i za sakupljanje otpadnih voda i njihov tretman;
– Organizacije civilnog društva (OCD), posebno na lokalnom nivou, treba aktivno povezati/umrežiti i neposredno uključiti u realizaciju obimnih aktivnosti u poglavlju 27 (procenjuje se da će LSU podneti teret ukupnih aktivnosti ovog poglavlja od 45-60%).
Završna konferencija projekta „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u Pančevu
Danas je u sedištu Privredne komore Beograda održana ZAVRŠNA KONFRERENCIJA projekta PARTNERSTVOM KA PREGOVARAČKOM POGLAVLJU 27, koji realizuje Fondacija za ekološke akcije zeleni Green Limes u partnerstvu sa lokalnom građanskom inicijativom LogIN iz Arilja, a sufinansira ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.
Završna konferencija je kruna tromesečnih aktivnosti nosilaca projekta na organizacij šest sastanaka umrežavanja OCD (Beograd, Valjevo, Paraćin, Sokobanja, Arilje, Pančevo) i tri regionalna skupa (Sremska Mitrovica, Kraljevo, Loznica), na kojima je istaknut značaj umrežavanja OCD, efikasnost partnerstava i saradnje sa institucijama i organizacijama u Republici Srbiji u oblasti zaštite, unapređenja i očuvanja životne sredine, jačanja kapaciteta, ali i aktivnog učešće OCD u pregovaračkom procesu.
Na svim sastancima i skupovima istaknut je značaj zadataka i aktivnosti utvrđenih u Nacionalnoj strategiji za aproksimacije u oblasti zaštite životne sredine (NEAS), konstatovano da su propisi EU u oblasti zaštite životne sredine obimni, zahtevni, kompleksni za administraciju i skupi za implementaciju. Pravo EU prepušta rešavanje nekih ključnih pitanja na nacionalnom nivou državama članicama, u skladu sa principom subsidijarnosti. Završnom konferencijom rukovodio je projekt menadžer Mesud Adžemović, a direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović i rukovodilac Centra za zaštitu životne sredine PKS mr Dušan Stokić govorili su učesnicima Konferencije o zadacima i aktivnostima ovih organizacija u predstojećim složenim aktivnostima u Pregovaračkom poglavlju 27, o pravnim, institucionalnim, praktičnim i finansijsko-ekonomskim aspektima, prednostima, ograničenjima i izazovima.
Učesnici Konferencije su istakli važnost ulaganja u životnu sredinu jer proračuni troškova u velikoj meri su se usredsredili na “direktive za koje su neophodna znatna finansijska sredstva”, a to su direktive o:
– komunalnim otpadnim vodama (UWW) (91/271/EEC);
– vodi za piće (DW) (98/83/EC);
– nitratima (91/676/EEC);
– čvrstom komunalnom otpadu (MSW) koja zamenjuje direktive o deponijama (1999/31/EC), ambalaži (94/62/EC), otpadu od električne i elektronske opreme (WEEE) (2002/96/EC) i Direktivu o baterijama (2002/95/EC);
– velika postrojenja za sagorevanje (LCP) (2001/80/EC) koja uključuje i termoelektrane (TPP) i toplane.
One zajedno iznose 8,7 milijardi evra, ili skoro 83% ukupnih troškova aproksimacije. Prve tri su u sektoru za vode, četvrta u sektoru za otpad i u skladu sa novom Direktivom o industrijskim emisijama, peta je sada u sektoru za industrijsko zagađenje i sektoru za buku.
Na osnovu prethodnih iskustava u drugim procesima aproksimacije (najvidljivije i najskorije u Rumuniji), ovaj procenat sredstava je procenjen na 22% svih investicija, sa programom otplate od 15 godina, grejs periodom od tri godine i prosečnom kamatnom stopom od 6%;
Učesnici Konferencije su konstatovali da su ispunjeni ciljevi i predviđene aktivnosti projekta, u većem i širem obimu od planiranog, kao i ima osnova da se na nacionalnom planu pokrene projekat o jačanju kapaciteta OCD u okviru Pregovaračkog poglavlja 27 i njihovo umrežavanje.
Zaključci Konferencije:
– Neophodna je optimizirajuća nadoknada troškova od krajnjih zagađivača kroz naknade i razne ekonomske instrumente;
– EU subvencioniše deo poželjnih investicija koje se ne mogu priuštiti na nacionalnom nivou. U pitanju su bespovratna finansijska sredstva koja se ne mogu nadoknaditi od krajnjih korisnika. Treba da se u što kraćem periodu povećaju nadoknade za korisnike na maksimalno priuštljivu tarifu (MAT).
– Da se brzo formiraju ekonomski i finansijski održiva JKP koja treba da budu glavni prioritet Vlade, jer će to biti od velike koristi za Republiku Srbiju kroz pomoć za mobilisanje EU bespovratnih finansijskih sredstava;
– Od daljeg razvoja Fonda za zaštitu životne sredine, budžetskog fonda za vode Republike Srbije i budžetskog fonda za vode Autonomne pokrajine Vojvodine se očekuje obezbeđenje znatnog podsticaja sredstvima javnog sektora za projekte u životnoj sredini
– Prepoznato je da lokalne samouprave (LSU) imaju veliki broj nadležnosti u pitanjima životne sredine koje su njima dodeljene u skladu sa nacionalnim propisima. Svaka LSU ima jedno ili više svojih JKP koja su nadležna za otpad, vodosnabdevanje i za sakupljanje otpadnih voda i njihov tretman;
– Organizacije civilnog društva (OCD), posebno na lokalnom nivou, treba aktivno povezati/umrežiti i neposredno uključiti u realizaciju obimnih aktivnosti u poglavlju 27 (procenjuje se da će LSU podneti teret ukupnih aktivnosti ovog poglavlja od 45-60%).
Predstavnica GREEN LIMES-a Tanja Cupać učestvovala u Obuci o finansijskoj održivosti organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine
S ciljem jačanja civilnog društva u Srbiji, organizacija aktivnih u oblasti životne sredine, u period od 11. i 12. juna 2018. godineodržana je obuka o perspektivama njihove finansijske održivosti.
Obuka je sprovedena u okviru Programa CSOnnect, i namenjena je organizacijama koje se bave zaštitom životne sredine I organizacijama koje planiraju da počnu intenzivnije da se bave zaštitom životne sredine u budućnosti. Cilj obuke je da se razjasne ključni pojmovi i termini u vezi sa finansijskom održivošću, da se predstave I promisle različite prakse u zemlji i u svetu kojima civilno društvo može sebi da obezbedi bolju održivost, kao I da se uklonestavovi I organizacione prakse kojima se održivost narušava.
Obuku je pohađalo 26 učesnika iz cele Srbije – pretežno predstavnici organizacija koje nisu podržane kroz institucionalne grantove, ali I predstavnici organizacija podržanih kroz CSOnnect projekat, čime je omogućena razmena iskustava.
Regionalni skup-umrežavanje OCD „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u Arilju
U četvrtak 17.11.2016. godine u Arilju u prostorijama velike sale Opštinskog suda sa početkom u 13 časova, uz učešće predstavnika gradskih samouprava i organizacija civilnog društva, organizovan je regionalni sastanak/umrežavanje OCD. Regionalni sastanak je realizovan u okviru projekta „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ koji sprovodi Green Limes u partnerstvu sa Lokalnom građanskom inicijativom LogIN iz Arilja, a sufinansira ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.
Regionalni sastanak u Arilju bio je od značaja u okviru navedenog projekta, jer je doprineo aktivnoj interakciji civilnog sektora u okviru Pregovaračkog poglavlja 27. Učesnici sastanka izrazili su zadovoljstvo što su bili u prilici da iznesu stavove o aktuelnim pitanjima i projektima koje realizuju i istakli su značaj umrežavanja organizacija civilnog društva i njihovog aktivnog učešća i doprinosa pregovaračkom procesu, ali i zajedničkog delovanja na lokalnom i regionalnom nivou.
Regionalni skup-umrežavanje OCD „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u Paraćinu
U sedištu Skupštine opštine Paraćin, 07. novembra 2016. godine, u okviru Nedelje zaštite i unapređenja životne sredine/ZOV-ZELENA OTVORENA VRATA, uz učešće značajnog broja predstavnika lokalne samouprava i organizacija civilnog društva, u okviru projekta „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ koji realizuje Green Limes u partnerstvu sa lokalnom građanskom inicijativom LogIN iz Arilja, a sufinansira ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, organizovan je regionalni skup/umrežavanje OCD.
Regionalni skup/umrežavanje organizacija civilnog društva pomoravskog regiona/okruga u Paraćinu bio je jedan u nizu aktivnosti u okviru navedenog projekta, sa ciljem okupljanje predstavnika lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva kako bi se razgovaralo na temu Pregovaračkog poglavlja 27/Životna sredina, transpozicije domaćeg zakonodavstva u oblasti upravljanja otpadom legislativi EU, samog pregovaračkog procesa i njegove implementacije na lokalnom nivou.
Učesnici skupa izrazili su nepodeljeno mišljenje o potrebi umrežavanja i konkretnih oblika saradnje svih aktera u oblasti zaštite životne sredine, o tome da su OCD nezaobilazan partner u predstojećim pregovaračkim aktivnostima u Poglavlju 27, koji ne sme biti samo i isključiva obaveza državnih organa, jer zaštita životne sredine predstavlja dugoročan interes i odgovornost svih struktura društva, a nevladin/OCD sektor treba da se umreži i da bude svojevrstan balans i medijator za usaglašavanje strateških pravaca i politika zaštite životne sredine.
Regionalni skup-umrežavanje „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u Valjevu
U centru kolubarskog okruga Gradu Valjevo, 05. novembra 2016. godine, uz učešće predstavnika gradskih i lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, u okviru projekta „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ koji realizuje Green Limes u partnerstvu sa Lokalnom građanskom inicijativom LogIN iz Arilja, a sufinansira ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, organizovan je regionalni sastanak/umrežavanje OCD.
Regionalni skup u Valjevu bio je posebno značajan u okviru navedenog projekta jer je okupio veliki broj predstavnika lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, sa ciljem da se u konstruktivnoj interakciji razgovara o Pregovaračkom poglavlja 27/Životna sredina, prilagođavanja/transpozicije legislative u oblasti upravljanja otpadom legislativi EU, samog pregovaračkog procesa i njegove implementacije na lokalnom nivou.
Učesnici skupa izrazili su zadovoljstvo što su bili u prilici da iznesu stavove o ovim pitanjima, istakli da u svojim redovima imaju kompetentne sagovornike na ove i druge važne teme iz oblasti zaštite životne sredine, ukazali na značaj umrežavanja organizacija civilnog društva i njihovog aktivnog učešća i doprinosa pregovaračkom procesu, ali i zajedničkog delovanja na lokalnom i regionalnom nivou.
Regionalni skup „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u Beogradu
U sedištu Privredne komore Beograda, 21. oktobra 2016. godine, uz učešće članica ove privredne asocijacije iz sektora životne sredine, predstavnika Privredne komore Srbije, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, u okviru projekta „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ koji realizuje Green Limes u partnerstvu sa lokalnom građanskom inicijativom LogIN iz Arilja, a sufinansira ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, organizovan je četvrti regionalni skup.
Regionalni skup u Beogradu je jedan u nizu aktivnosti u okviru navedenog projekta, sa ciljem okupljanje lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva kako bi se razgovaralo na temu Pregovaračkog poglavlja 27/Životna sredina, upravljanja otpadom, prilagođavanja/transpozicije domaćeg zakonodavstva u oblasti upravljanja otpadom legislativi EU, samog pregovaračkog procesa i njegove implementacije na lokalnom nivou.
Učesnici skupa izrazili su zadovoljstvo što su bili u prilici da iznesu stavove o ovim pitanjima i ukazali na značaj uspostavljanja partnerstva i zajedničkog delovanja na lokalnom nivou, kako zboz značaja ovog poglavlja, tako i kompleksnosti problema u gradu Beogradu.
Regionalni skup „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u Loznici
U centru podrinjskog regiona Gradu Loznica, 20. oktobra 2016. godine, uz učešće predstavnika lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, u okviru projekta „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ koji realizuje Green Limes u partnerstvu sa Lokalnom građanskom inicijativom LogIN iz Arilja, a sufinansira ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, organizovan je treći regionalni skup.
Regionalni skup u Loznici je jedan u nizu aktivnosti u okviru navedenog projekta, sa ciljem okupljanje lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva kako bi se razgovaralo na temu Pregovaračkog poglavlja 27/Životna sredina, upravljanja otpadom, prilagođavanja/transpozicije legislative u oblasti upravljanja otpadom legislativi EU, samog pregovaračkog procesa i njegove implementacije na lokalnom nivou.
Učesnici skupa (predstavnici lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva) izrazili su zadovoljstvo što su bili u prilici da iznesu stavove o ovim pitanjima i ukazali na značaj uspostavljanja partnerstva i zajedničkog delovanja na lokalnom i regionalnom nivou.
NOVOSTI
Regionalni skup „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u Kraljevu“
U okviru projekta „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ koji realizuje Green Limes u partnerstvu sa Lokalnom građanskom inicijativom LogIN iz Arilja, a sufinansira ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, organizuje se drugi regionalni skup. Skup će biti održan u 29. septembra 2016. godine u Svečanoj sali opštine Kraljevo sa početkom u 12 časova.
Ovaj regionalni skup predstavlja jednu od aktivnosti u okviru navedenog projekta i ima za cilj okupljanje lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva kako bi se razgovaralo na temu Pregovaračkog poglavlja 27 – Životna sredina, upravljanja otpadom, prilagođavanja pravnog okvira u oblasti upravljanja otpadom legislativi EU, samog pregovaračkog procesa i njegove implementacije na lokalnom nivou.
Projekat „Partnerstvom ka Pregovaračkom poglavlju 27“
Fondacija za ekološke akcije Zeleni/Green Limes počela je sa realizacijom projekta „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“. Ovaj projekat sprovodi se u saradnji sa Lokalnom građanskom inicijativom LogIN iz Arilja, a sufinansira ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.
Opšti cilj projekta je stvaranje efikasnog partnerstva i saradnje organizacija civilnog društva i sektorskih radnih grupa za Pregovaračko poglavlje 27 – Životna sredina (u oblasti upravljanja otpadom). Još neki ood ciljeva su jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u okviru Pregovaračkog poglavlja 27 – Životna sredina i aktivno učešće organizacija civilnog društva u pregovaračkom procesu. Green Limes u partnerstvu sa LogIN teži da postigne umrežavanje, efikasno partnerstvo i saradnju sa institucijama i organizacijama civilnog sektora u Republici Srbiji u oblasti zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine i sektorskih radnih grupa za Pregovaračko poglavlje 27.
Projekat traje tri meseca i realizuje se u periodu od 1. septembra do 30. novembra 2016. godine, a u okviru projektnih aktivnosti planirano je umrežavanje, organizovanje regionalnih tematskih konsultativnih sastanaka, izrada izveštaja o stanju, merama i predlozima uokviru teme.
Regionalni skup „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u Sremskoj Mitrovici
U okviru projekta „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ koji realizuje Green Limes u partnerstvu sa Lokalnom građanskom inicijativom LogIN iz Arilja, a sufinansira ga Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, organizuje se prvi regionalni skup za region Srem. Skup će biti održan u 15. septembra 2016. godine u opštini Sremska Mitrovica sa početkom u 17 časova.
Ovaj regionalni skup predstavlja jednu od prvih aktivnosti u okviru navedenog projekta i ima za cilj okupljanje lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva kako bi razgovaralo na temu Pregovaračkog poglavlja 27 – Životna sredina, upravljanja otpadom, prilagođavanja pravnog okvira u oblasti upravljanja otpadom legislativi EU, samog pregovaračkog procesa i njegove implementacije na lokalnom nivou.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, održana je u prostorijama Privredne komore Srbije.
Donošenje novog zakona o vodama koji će potpuno biti usklađen sa propisima Evropske Unije u ovoj oblasti, planirano je za 2017. godinu.
Na skupu je naglašeno da se sa pojačanom pažnjom mora pristupiti normativnom uređenju vodoprivrede, kako bi se omogućilo funkcionisanje sva tri stuba na kojima ona počiva – korišćenje vode, zaštita vode i zaštita od štetnog dejstva vode.
“Usklađenost sa zakonodavstvom Evropske unije u oblasti voda je veoma zahtevno a implementacija direktiva za posledicu ima značajne investicije, tako da je, na primer, primena direktiva o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, vode za piće i nitratne direktive procenjena na oko 8 milijardi evra. Takođe, i taj proces zahteva dobru pripremu administracije i investicija, jačanje kapaciteta i mobilisanje kako nacionalnih finansijskih resursa tako i sredstava fondova EU i međunarodnih finansijskih institucija”, rekla je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i dodala da je jedan od razloga za predlaganje ovih izmena i dopuna i proširenje pravnog osnova za donošenje podzakonskih propisa u delu Zakona o vodama, koji se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja, kako bi se obezbedila pravna baza za prenošenje odredaba relevantnih direktiva koje u pravni sistem Republike Srbije mogu biti transponovane i podzakonskim propisima.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama se postižu sledeći ciljevi: usklađivanje domaćeg zakonodavstva u oblasti voda sa zakonodavstvom Evropske unije; stvaranje uslova za upravljanje vodama na način kojim se postiže dobar status voda, a čovekove potrebe za vodom zadovoljavaju uz poštovanje ograničenja koje postavlja očuvanje ravnoteže u prirodi, kroz donošenje planskih dokumenata, propisivanje prava i obaveza svih subjekata koji koriste i/ili zagađuju vodu, odnosno koriste vodno zemljište i vodne objekte, izdavanje vodnih akata i kontrola njihove primene; obezbeđenje transparentnosti postupaka za davanje u zakup vodnog zemljišta, kao dobra od opšteg interesa, za namene propisane Zakonom o vodama kao i otklanjanje nedostataka u primeni važećeg Zakona o vodama uočenih u toku primene tog zakona.
Predložene izmene i dopune takođe su i u skladu sa planom, iznetim na sastanaku Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije EU na ministarskom nivou, da Republika Srbija bude u potpunosti spremna da preuzme obaveze iz članstva u Evropskoj uniji do kraja 2018. godine, kao i sa post skrining dokumentom – status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27 životna sredina i klimatske promene.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama sprovodi se u periodu od 11. do 30. septembra 2015. godine. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama je dostupan na internet stranici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine http://www.mpzzs.gov.rs Primedbe, predlozi i sugestije, u vreme trajanja javne rasprave, dostavljaju se Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine putem elektronske pošte na e-mail adresu: zakoni.rasprava@minpolj.gov.rs ili na adresu: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Republička direkcija za vode, Beograd, Bulevar umetnosti 2a.
Dana 08.juna 2015.godine održane su javne rasprava nacrta Plana upravljanja rizikom od prirodnog hazarda za opštine Mali Zvornik i Ljubovija.Javna rasprava sa početkom u 11 časova. Javnim raspravama su prisustvovali članovi tima – obrađivači plana, predstavnici opštinskih uprava, lokalni koordinatori, predstavnici OCD.
Nakon izlaganja od strane kooordinatora i članova ekspertskog tima, otvorena je diskusija na plan. Primedbi na plan nije bilo, a pozitivne ocene prisutni su dali inicijativi izrade ovakvog dokumenta.
Nakon javne rasprave, dokument je dalje u proceduri usvajanja od strane opštinskih veća obe opštine.
Izrada Plana upravljanja rizicima od prirodnog hazarda u okviru projekta Dijalog za prevenciju prirodnog hazarda
U okviru projekta Dijalog za prevenciju prirodnog hazarda koji se realizuje uz podršku programa SENSE koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), jedna od galvnih aktivnosti je izrada Plana upravljana rizicima od prirodnog hazarda.
Experti uključeni u izradu ovog plana su zajedno sa predstavnicima projektnog tima UNEKO i predstavnicima iz opština 21. i 22. januara 2015. godine potvrdili definisane okvire problema i neprihvatljivih rizika i metodologiju po kojoj se plan radi.
Plan izrađuju radne grupe iz obe opštine koje čine predstavnici iz opština (Mali Zvornik i Ljubovija) i predstavnici NVO iz obe opštine.
Ovaj Plan će predstavljati okvir u lokalnim zajednicama za donošenje odluka i rešavanja prioriteta na planu prevencije i odgovora na prirodni hazard.
Planeta prekoračila četiri od devet ekoloških granica
Zemlja je usled ljudskih aktivnosti prekoračila četiri od devet ekoloških granica i tako sebe približila “zoni opasnosti”, ističe se u studiji objavljenoj danas u časopisu Science.
Klimatske promene, nestanak biodiverziteta, promene u korišćenju zemljišta i izmenjeni biohemijski ciklusi, koji su delimično posledica upotrebe đubriva, drastično su promenili funkcionisanje planete, navodi 18 vodećih međunarodnih istraživača koji stoje iza ove studije.
Ove promene destabilizuju kompleksnu interakciju ljudi, okeana, tla i atmosfere, upozoravaju autori dokumenta koji nosi naslov “Planetarne granice: vodič ljudskog razvoja na planeti koja se menja” (Planetary Boundaries: Guiding human development on a changing planet).
Prekoračenjem pomenutih granica, ne samo da je Zemlja postala manje gostoprimljiva već se potkopavaju i napori za smanjenje siromaštva i unapređenje kvaliteta života ljudi na planeti.
“Prvi put u istoriji čovečanstva, postoji opasnost od destabilizacije čitave planete”, kazao je u izjavi za Fondaciju Tomson Rojters Johan Rokstrom, jedan od autora studije i profesor ekoloških nauka na Univerzitetu u Stokholmu.
Naučnici su 2009. godine identifikovali i kvantifikovali devet planetarnih granica unutar kojih čovečanstvo može da se razvija i opstaje – klimatske promene, iščezavanje živih vrsta, ciklus azota u prirodi, kiselost okeana, plodnost zemljišta, sveža voda, ozon, aerosoli i hemijsko zagađenje).
Granične vrednosti pet preostalih granica – oštećenje ozonskog omotača, zakiseljenje okeana, pijaća voda, mikroskopske čestice u atmosferi i hemijsko zagađenje, zasad nisu prekoračene.
Prekoračenje ovih granica ne izaziva automatski haos ali gura planetu u period nesigurnosti.
Naučnici smatraju da je najozbiljnije prekoračena granica klimatskih promena.
Trenutna vrednost koncentracije ugljen dioksida u atmosferi, gasa koji utiče na porast temperature na Zemlji, je 395 što je znatno iznad granične vrednosti od 350.
“Dostigli smo tačku u kojoj se mogu dogoditi nagle i ireversibilne promene”, upozorio je Rokstrom, ističući da bi otopljavanje moglo da izazove nestanak arktičkog ledenog pokrivača.
Rezultati studije će biti integrisani u novi dokument o globalnim razvojnim ciljevima koji će biti finalizovan na konferenciji Ujedinjenih Nacija u septembru i koji bi trebalo da zameni Milenijumske ciljeve razvoja čiji rok ističe ove godine.
Naučnici se nadaju da će njihova studija doprineti stvaranju ravnoteže između neophodnosti ekonomskog razvoja i ekološke održivosti, što će svakako biti tema konferencije u Njujorku.
“Samo zato što danas nismo svedoci nikakvog kolapsa ne znači da ne podvrgavamo čovečanstvo procesu koji bi mogao da nas dovede do katastrofalnog ishoda u ovom veku”, zaključio je Rokstrom.
Projekcija filma “KLIMA NE KUCA DVAPUT” će se održati u subotu 17. januara 2015. godine u Kulturnom centru Novog Sada. Projekciju će otvoriti dr Biljana Panjković, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Po završetku projekcije filma koja će trajati 52 minuta, predviđena je kratka diskusija, koju će voditi Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine i Oliver Fojkar ispred Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, nagrađivani autor ekoloških filmova.
Nakon diskusije predviđeno je koktel druženje u prostorijama Kulturnog centra Novog Sada.
Ovom prilikom biće predstavljen rad grupe mladih koji su prošli trening “Mladi u adaptaciji na klimatske promene” u organizaciji “Inžinjera zaštite životne sredine”.
Klimatske promene dovele su do trenutka kada celo čovečanstvo treba da se ujedini i iskoristi naučna saznanja za rešavanje glavnog pitanja – kako ljudi shvataju probleme zaštite životne sredine i zašto ne razmišljaju o svojoj dobrobiti na duže staze?
WHY DO WE DO SO LITTLE WHEN WE KNOW SO MUCH?
Ovo specifično filmsko ostvarenje delo je 350.org ( http://350.org/ )
Globalna premijera filma “Disruption“, održana je 07. septembra 2014. godine, nakon čega je održan Klimatski marš u 162 zemlje sveta, gde je samo u Njujorku učestvovalo 400,000 ljudi.
Fakultet Futura objavljuje konkurs za upis kandidata na master studijske programe:
Upravljanje rizicima u životnoj sredini (Menadžment rizika).
Životna sredina i zdravlje
Prijavljivanje
– Elektronski http://www.futura.edu.rs/studije/upis_master.html
– Direktnim kontaktom na Fakultetu Futura Trajanje programa
2 semestra (1 godinu) Boj ESP
60 ESPB Upisna kvota
25 Školarina
2000 EUR Popusti za studente svršenih studija Fakulteta Futura
Student osnovnih studija Fakulteta Futura – 20% O studijskom programu Program nudi svestran i produbljeni nivo razumevanja i osposobljenosti za ključne alate i tehnike istraživanja i široku primenu u praksi upravljanja rizicima u životnoj sredini na lokalnom, regionalnom, nacionalnom nivou i nivou prekogranične saradnje. Takođe, program nudi izuzetne mogućnosti sprovođenja istraživanja na terenu. Pored toga, studentima je omogućen individualni profesionalni razvoj, bilo kao istraživač, analitičar, menadžer u sektorima za rizike u životnoj sredini, projekt menadžer, ili nekom drugom planu profesionalnog angažovanja.
Master studijski program obezbeđuje inovativni i interdisciplinarni pristup na planu studija nauke o zaštiti životne sredine. Omogući će vam da svoj svoj angažman na planu životne sredine pretvorite u nauku i profesionalni rad.
Kreiran je tako da otvorenog uma izaberete put koji odgovara Vašim interesovanjima, iskustvu i ciljevima. Steći ćete širok dijapazon akademskog i praktičnog znanja iz oblasti tokova degradacije životne sredine, analize i modelovanja rizika u životnoj sredini, odnosno širinu znanja za rešavanje kompleksnih problema i razvijanje veština za analitiku i ekspertize.
To je Vaš put do uspešnog profesionalca u menadžmentu rizika životne sredine!
Nastavni progam
Detaljnije o programina
www.futura.edu.rs
Održana promocija publikacije Vodič za primenjenu ekologiju
U okviru projekta Vodič za primenjenu ekologiju koji je sufinansiran od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u svečanoj sali u ulici Požeška 83a održana je promocija publikacije Vodič za primenjenu ekologiju.
Ideja o izradi publikacije Vodič za primenjenu ekologiju nastala je usled analiza potreba društva i mladih, naročito obrazovanju mladih i dugogodišnjeg rada organizacija Fondacija za ekološke akcije Green Limes i Fakultet Futura u oblastima kvantifikacije i kvalifikacije prirodnih resursa, zagađivanja, remedijacije i veze životne sredine i zdravlja, modelovanje rizika, a kroz razvoj matrica, modela, projektnih aplikacija i IT alata.
Promocija publikacije bila je namenjena kako civilnom, tako i javnom sektoru, privrednicima, studentima. Promocija je otvorena upoznavanjem prisutnih sa projektom u okviru koga je izrađena publikacija (Slađana Đorđević, koordinator), kratkim ostvrtom na istorijat saradnje ove dve institucije u oblasti promenjene ekologije (prof. dr Dragan Marković, emeritus i prof. dr Jordan Aleksić) a zatim su ključne oblasti predstavili:
– Ekoremedijacije – dobra praksa, prof. dr Gordana Dražić,
– Upravljanje prirodnim resursima – sa akcentom na ekonomiju resursa – doc dr Zlatko Dragosavljević,
– Povratnu spregu između životne sredine i zdravlja, prof. dr Dubravka Jovičić i
– Izrada modela za upravljanje riozicima u životnoj sredini, Mr Uroš Radojević.
Skupu su se odazvali predstavnici SKGO, Privredne komore Beograda, preduzetnici, studenti master i doktorskih studija, profesori, nevladine organizacije.
Nakon izlaganja i pitanja učesnika, prisutni su se družili na kotelu.
Promocija publikacije Vodič za primenjenu ekologiju
Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo na promociju publikacije Vodič za primenjenu ekologiju koja će se održati u svečanoj sali u ulici Požeška 83a, Banovo Brdo od 12-14 časova.
Projekat u okviru koga je izrađena publikacija Vodič za primenjenu ekologiju realizuje Fondacija za ekološke akcije Green Limes. Projekat sufinansira Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Fakultet za primenjenu ekologiju Futura.
Nastala je kao rezultat istraživanja i dugogodišnjeg rada, inovativnih pristupa i zastupanja u oblasti primenjene ekologije organizacije Green Limes i visokoobrazovne institucije Fakultet za primenjenu ekologiju.
Očekujemo Vas!
Kvalifikacionom treningu za jačanje civilnog društva i unapređenja saradnje u Dunavskom regionu
Kvalifikacionom treningu za jačanje civilnog društva i unapređenja saradnje u Dunavskom regionu, održan od 8. do 12. decembra 2014. godine u nemačkom gradu Bad Urahu imao je za cilj da okupi 50 diseminatora iz različitih organizacija iz Evrope (ili pojedinaca zainteresovanih za umrežavanje, kao i za projekte EU) i da im stvori konkretnu platformu za projektne ideje tokom 2015. godine, kao i da se omogući povoljna atmosfera za uspostavljanje partnerstava među organizacijama učesnicama. Trening je realizovan od strane Dunavske mreže za Evropu (DANET). Danet je međunarodna krovna asocijacija obrazovnih i kulturnih institucija u podunavskim zemljama. Na poziv asocijacije DANET i njihove predsednice g-đe Karmen Štadelhofer, organizacija GREEN LIMES uzela je učešće u predstavljanju svojih aktivnosti potencijalnim projektnim partnerima.
DANET je neprofitna asocijacija čiji članovi imaju za cilj da podstiču i razvijaju inovativne kulturno-obrazovno strategije i programe na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. Udruženje se bavi podsticanjem obrazovanja, kulture i nauke u domenima doživotnog učenja, društvene angažovanosti i dijaloga duž Dunava. U opusu svojih delatnosti asocijacija se angažuje u stimulisanju evropskih integracija, posebno aktiviranjem i angažovanjem stručnjaka za implementaciju Dunavske strategije Evropske komisije u oblasti obrazovanja. Cilj udruženja je posebno fokusiran na promovisanje saradnje među članovima asocijacije.
Učešće na seminaru „Promene klime i ugroženost biodiverziteta“
U okviru projekta „Promene klime i ugroženost biodiverziteta“ finansiranog od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, NVO Škola za opstanak organizovala je 5. i 6. decembra 2014. seminar: Promene klime i biodiverzitet. Seminaru je su prisustvovala 34 polaznika iz svih ciljnih grupa (najviše iz civilnog sektora) iz iz Barajeva, Beograda, Boljevca, Đurđeva, Zrenjanina, Loznice, Novog Sada, Opova, Sremske Mitrovice, Šapca.
Seminar je pohađala Tijana Đurović student osnovnih akademskih studija primenjene ekologije i volonter GREEN LIMES-a.
Prvi dan seminara (5. decembra) bio je posvećen tematskim predavanjima koja su održana od strane stručnjaka u oblasti klimatologije mr Verice Gburčik, stručnjaka iz oblasti zoologije dr Voislava Vasića, stručnjaka iz oblasti botanike Olge Vasić.
Seminaru je prisustvovala I dr Marijana Vidaković, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, a sku je pozdravila doc. dr Jasmina Madžgalj, zamenica gradskog sekretara za zaštitu životne sredine.
Terensku radionicu pokazne obuke praćenja fenoloških pojava u biološkoj raznovrsnosti „Motri na promene“ vodila je 6. decembra 2014. Jelena Nikolić Antonijević.
U okviru projekta „Promene klime i ugroženost biodiverziteta“ finansiranog od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, NVO Škola za opstanak organizovala je 5. i 6. decembra 2014. seminar: Promene klime i biodiverzitet. Seminaru je su prisustvovala 34 polaznika iz svih ciljnih grupa (najviše iz civilnog sektora) iz iz Barajeva, Beograda, Boljevca, Đurđeva, Zrenjanina, Loznice, Novog Sada, Opova, Sremske Mitrovice, Šapca.
Seminar je pohađala Tijana Đurović student osnovnih akademskih studija primenjene ekologije i volonter GREEN LIMES-a.
Prvi dan seminara (5. decembra) bio je posvećen tematskim predavanjima koja su održana od strane stručnjaka u oblasti klimatologije mr Verice Gburčik, stručnjaka iz oblasti zoologije dr Voislava Vasića, stručnjaka iz oblasti botanike Olge Vasić.
Seminaru je prisustvovala I dr Marijana Vidaković, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, a sku je pozdravila doc. dr Jasmina Madžgalj, zamenica gradskog sekretara za zaštitu životne sredine.
Terensku radionicu pokazne obuke praćenja fenoloških pojava u biološkoj raznovrsnosti „Motri na promene“ vodila je 6. decembra 2014. Jelena Nikolić Antonijević.
Udruženje O3one, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine grada Beograda, organizuje foto-konkurs pod nazivom „Dišite“. Radi se o konkursu na temu ekologije, koji neće samo posredno ili neposrdenu uticati na razmišljanje o ekologiji, već i povezati umetnost sa životnom sredinom kroz filozofiju kulture življenja.
Bilo bi dobro kada bi ono što vidimo u Beogradu bilo samo ono lepo – osmesi na licima prolaznika, cveće u saksijama, očišćene ulice, sunčani dani, muzikanti na ulicama okruženi pubikom, pune bibliteke, čiste reke, sunčani dani, deca na igralištu, vazduh, trava, zalazak sunca… Na žalost nije tako… Mnogo je toga što ovaj grad okružuje od čega želimo, a ne možemo, da pobegnemo i malo šta možemo da uradimo po tom pitanju – prosjaci na ulicama, bolesni beskućnici, đubre na ulici, svađe i prepirka, tuče i zapušteni košarkaški tereni. Dobro je da i dalje postoje lepe stvari, ali one nas zapravo samo podsećaju na to da postoje i ružne, isto koliko i ružne treba da podstiču da razmišljamo o onim lepim.
Da bismo zaista živeli u ovom našem sada i ovde, da bismo ispunili svoje dane pa time i živote, treba da zaista gledamo, da zaista slušamo, da zaista punim plućima udahnemo i izdahnemo, da dišemo život u Beogradu, pun smoga, ali i mirisa ćevapa, pun dima, ali i mirisa lipe, pun kontrasta što je njegova možda najveća čar.
Baš ti beogradski kontrasti koji nas okružuju, sa kojima živimo, tema su ovog konkursa. Tražimo fotografije koje će na pravi način biti crtice iz života u Beogradu, Vašeg mikro ili makro okruženja, kadrovi i lepi i manje lepi iz Vaše životne sredine.
Na konkurs mogu da se prijave svi punoletni građani, bez obzira da li im je fotografija zanimanje ili hobi. Učesnici se prijavljuju sa najviše dva rada koji treba da sadrže dve fotografije – diptih, koje će odgovoriti na zadatu temu: dobri i loši prikazi iz Vaše životne sredine, koji oslikavaju kulturu življenja u srpskoj prestonici.
Konkurs je otvoren za prijavljivanje od 24.10.- 07.11.2014. godine. Radove treba slati na adresu konkurs@o3one.rs ili na Instagram sa hashtag-om #o3dishi. Žiri u sastavu: Ivana Zarić, Nebojša Babić i Saša Preradović, doneće odluku o pobedniku konkursa najkasnije do 14.11.2014. Nagrada je samostalan izložba na temu životne sredine u galeriji O3one.
Pravilnik konkursa pogledajte OVDE
GREEN FEST – REZERVACIJA KARATA ZA FILMSKI PROGRAM
Svi zainteresovani za praćenje filmskog revijalnog programa na ovogodišnjem „Green Fest“-u mogu da rezervišu karte na www.greenfest.rs i na taj način osiguraju svoje mesto na Festivalu koji se održava od 29. do 31. oktobra u Domu omladine Beograda.
Ulaz na sadržaje programa 5. Međunarodnog festivala zelene kulture „GREEN FEST“ je i ove godine besplatan ali će, zbog ograničenih kapaciteta raspoloživih sala, ulaz biti slobodan samo za posetioce koji su se prijavili i preuzeli karte, saopštio je danas Centar za unapređenje životne sredine, organizator Festivala.
Svi koji naruče kartu preko www.greenfest.rs će dobiti email potvrde i informacije o preuzimanju karata. Prijave se primaju od petka 17. oktobra pa do početka programa Festivala. U revijalnom delu filmskog programa biće prikazano 8 filmova, od kojih će sedam imati premijeru u Srbiji.
Festival će biti otvoren filmom “Seme života” o budućnosti hrane, i najvećoj svetskoj banci semena, kao i borbi jednog čoveka da “reorganizuje globalni sistem upravljanja hranom i načini ga funkcionalnim za sva vremena”.
Pored ovog ostvarenja, posetioci će biti u prilici i da pogledaju, “Osveta električnog automobila” o istraživačkim i razvojnim programima razvoja električnih automobila najvećih svetskih kompanija i njihovoj borbi – ko će napraviti prvi, najbolji i najbolje prihvaćeni električni automobil za moderno doba i tržište automobila, “Obala” o posledicama neodgovorne urbanizacije koji nas vodi u srce kontraverzi o klimatskim promenama, gde se sudaraju politika, ekonomija i nauka, “Nafta i voda” koji nas upoznaje sa borbom “Davida i Golijata”, malog amazonskog plemena i njihovog mladog lidera protiv naftnih kompanija, koji se bore da sačuvaju svoje istorijske korene i ognjišta, “Veći od života” – priča o životu u gradovima i mogućnostima kvalitetnijeg života kroz primenu ideje “čovek u centru planiranja razvoja grada”, i “Prokletstvo brana” koji se bavi temom negativnih efekata brana i bezbednijim opcijama za proizvodnju energije.
Festival će biti zatvoren filmom „Rat za pesak“ koji govori o novoj “zlatnoj” groznici – ratu za drugi najviše korišćeni resurs na svetu – pesak.
U prepodnevnim terminima, zbog izuzetnog interesovanja publike, biće prikazivan film iz prošlogodišnje selekcije festivala – “Više od meda”, jedan od najlepše snimljenih filmova u novijoj dokumentarnoj kinematografiji, o izumiranju kolonija pčela širom sveta i uzrocima koji izazivaju ovu pojavu.
Ovogodišnji Međunarodni festival zelene kulture “Green Fest” se održava uz pomoć Ministarstva omladine i sporta RS, Grada Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Sekretarijata za kulturu i podršku kompanije Lenovo, kao i mnogobrojnih partnera i prijatelja.
Najnoviji WWF-ov Izveštaj o živoj planeti 2014: čovečanstvo troši jednu i po planetu!
Beograd, 30. septembar 2014 – Populacije biljaka i životinja su se dvostruko smanjilе prethodnih 40 godina, ukazuje najnoviji WWF-ov Izveštaj o živoj planeti za 2014. godinu. Ovaj kontinuirani pad naglašava potrebu za održivim razvojem kako bi planeta „ozdravila”, navodi se u Izveštaju.
U Izveštaju o živoj planeti 2014 je takođe izmeren i ekološki otisak – koji predstavlja potrebe čovečanstva za prirodnim resursima, koji je duplo veći od kapaciteta prirode za obnavljanje. Po nalazima Izveštaja bila bi nam potrebna jedna i po planeta kako bi se obnovili svi neophodni resursi. Gubitak biodiverziteta i neodrživo korišćenje prirodnih resursa ugrožavaju i prirodu i čoveka, ali nam ukazuju i da je krajnje vreme da promenimo ove loše trendove.
„Biodiverzitet igra ključnu ulogu u životu planete On je barometar našeg uticaja na planetu, koja je naš jedini dom. Hitno nam je potrebno angažovanje svih sektora društva kako bismo izgradili održiviju budućnost”, izjavio je Marko Lambertini, generalni direktor WWF-a.
“Srbija takođe živi iznad mogućnosti svojih prirodnih resursa. Prema podacima iz Izveštaja o živoj planeti, Srbija troši više prirodnih resursa nego što joj je dostupno. Kada bi svi na Zemlji živeli kao stanovnici Srbije, bila bi nam potrebna 1.4 planete (ova vrednost je dobijena izračunavanjem prosečnog ekološkog otiska po glavi stanovnika)“, istakla je Duška Dimović, direktor programa WWF-a u Srbiji. Zanimljiv podatak je da u poređenju sa zemljama u regionu, Srbija troši najmanje prirodnih resursa. Od okolnih zemalja Slovenija ima najveći ekološki otisak sa 2.6 „potrošene“ planete, Hrvatska 1.9, Makedonija i Bugarska troše 1.7 planete, Bosna i Hercegovina 1.5.
Izveštaj o živoj planeti 2014 je deseto izdanje vodeće WWF-ove publikacije, koja izlazi svake druge godine. Ovogodišnji izveštaj pod nazivom Vrste i prostori, ljudi i mesta prati stanje populacija preko deset hiljada vrsta kičmenjaka od 1970. do 2010, uz korišćenje Indeksa žive planete. Indeks je baza koju prati Londonsko zoološko društvo, dok ekološki otisak čovečanstva meri Globalna mreža za ekološki otisak.
Ovogodišnji Indeks žive planete koristi novu metodologiju, koja preciznije prati stanje globalnog biodiverziteta i time pruža jasniju sliku stanja našeg prirodnog okruženja. Nalazi ovog izveštaja pokazuju smanjenu brojnost populacija vrsta u odnosu na prethodne, ali ukazuju i na moguća rešenja.
Vrste u divljini u kritičnom padu
Kako se navodi u Izveštaju, populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca smanjene su za 52 odsto od 1970. godine. Slatkovodne vrste su pretrpele smanjenje populacija od 76 odsto, što je gotovo dvostruko u odnosu na kopnene i morske vrste. Geografski, ovi gubici najviše nastaju u tropskim regionima, s rekordnim smanjenjem u Latinskoj Americi. Izveštaj pokazuje kako najveće pretnje po biodiverzitet nastaju usled nestanka i degradacije staništa. Ribolov i lov su takođe ozbiljna pretnja, a efekti klimatskih promena su zabrinjavajući, uz određene navode da bi ovaj faktor mogao da utiče na izumiranje vrsta.
„Gubitak biodiverziteta i narušavanje ekosistema koji su važni za našu egzistenciju su alarmantni”, izjavio je Ken Noris, naučni direktor Londonskog zoološkog društva. „Ova velika šteta je posledica našeg načina života. Iako Izveštaj pokazuje kritičnost situacije, i dalje ima nade. Zaštita prirode treba da se usmeri na konkretne mere zaštite, političku volju i podršku privatnog sektora.
Izveštaj o živoj planeti 2014 ukazuje kako efektno upravljanje zaštićenim područjima može uticati na očuvanje biodiverziteta. Tako je u Nepalu poslednjih godina primećen rast populacije tigrova. Generalno, populacije u zaštićenim kopnenim područjima trpe manji gubitak biodiverziteta nego u nezaštićenim.
Rast ekološkog otiska
Prema nalazima iz Izveštaja, pritisak čovečanstva na planetu je dvostruko veći od kapacitet prirode za obnavljanje. Bila bi nam potrebna jedna i po planeta kako bi se stvorili resursi neophodni za trenutnu potrošnju. To znači da sečemo više drveća nego što može da izraste, trošimo pijaću vodu brže nego što zalihe mogu da se obnove, ispuštamo više ugljendioksida nego što priroda može da skladišti.
„Ekološki ‘dug’ je izazov 21. veka”, smatra Matis Vakernagel, predsednik Globalne mreže za ekološki otisak. „Skoro tri četvrtine svetske populacije živi u zemljama koje se bore kako sa ekološkim deficitima, tako i sa niskim prihodima. Usled ograničenosti resursa moramo se fokusirati na poboljšanje ljudskog blagostanja a da to ne podrazumeva puki rast.”
Razdvajanje odnosa između ekološkog otiska i razvoja je ključni globalni prioritet koji se navodi u Izveštaju. Dok je ekološki otisak po glavi stanovnika u zemljama sa visokim dohotkompet puta veći nego u zemljama sa niskim prihodima, istraživanje pokazuje i da je moguće poboljšati standard života uz održivo korišćenje resursa.
U deset zemalja s najvećim ekološkim otiskom su: Kuvajt, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Danska, Belgija, Trinidad i Tobago, Singapur, Sjedinjene Američke Države, Bahrein i Švedska.
Održiva rešenja
Izveštaj o živoj planeti 2014. je platforma za globalni dijalog, donošenje odluka i angažovanje vlada, korporacija i društva u ovom kritičnom trenutku za planetu.
U Izveštaju se može naći i deo „Perspektive jedne planete” sa strategijama očuvanja, proizvodnje i trošenja prirodnih resursa, kao i primeri zajednica koje su odabrale dobre načine za smanjenje ekološkog otiska i očuvanje biodiverziteta.
„Bez prirode se ne može preživeti, a ni napredovati. Gde god da smo, zavisimo jedni od drugih, od potreba za hranom, vodom i čistim vazduhom. U vremenu kada mnogo ljudi živi u siromaštvu, neophodno je da nađemo zajednička i održiva rešenja. ”, rekao je Lambertini.
Kada je u pitanju Azija, Izveštaj pokazuje inovativne mere koje gradovi primenjuju kako bi se smanjila emisija ugljendioksida, koristila obnovljiva energija i promovisalo održivo trošenje resursa. U primerima širom sveta prikazuju se inicijative za kontrolisanje zagađenja, transformaciju tržišta i poboljšanje života.
WWF-ove „Perspektive jedne planete” pokazuju kako svaki kutak širom planete može doprineti održivom ekološkom otisku koji ne troši resurse Zemlje van njenih mogućnosti. Londonsko zoološko društvo
Londonsko zoološko društvo osnovano je 1826. godine i predstavlja međunarodnu organizaciju koja se bavi naučnim radom, zaštitom prirode i obrazovanjem. Misija društva je zaštita i promocija zaštite životinjskih vrsta i njihovih staništa. Društvo upravlja Londonskim zoološki vrtom i Parkom divljih životinja Whipsnade, sprovodi naučna istraživanja na Zoološkom institutu i uključeno je u aktivnu zaštitu na terenu širom sveta.
Globalna mreža za ekološki otisak
Globalna mreža za ekološki otisak promoviše održivu ekonomiju razvijajući metodu kojom se meri održivost. Zajedno sa svojim partnerima, Mreža koordiniše naučna istraživanja, razvija metodološke standarde i nudi obimne proračune koji mogu pomoći onima koji odlučuju da ekonomiju svoje zemlje razvijaju u granicama njenih kapaciteta.
U okviru projekta Vodič za primenjenu ekologiju 30. septembra održan je tematski skup Primenjena ekologija. Učesnici skupa su bili predstavici struke, zaštićenih područja i studenti fakulteta Futura, Univerziteta Singidunum i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Tematske oblasti o kojima se diskutovalo na skupu predstavljaju okvir za izradu publikacije vodič za primenjenu ekologiju, a na kojoj će raditi eminentni tim stručnjaka.
Ova publikacija ima za cilj da promoviše, ali i unapredi znanja iz oblasti primenjene ekologije, da bude korisna literatura kako za studente, tako i za sve druge koji se bave primenom ekoloških rešenja u zaštiti i unapređenju životne sredine.
Na inicijativu NVO “BIO ADRI ALPE PANONNIA” i Regionalne Privredne komore Sombor u Novom Sadu, u Zgradi Vlade Autonomna Pokrajine Vojvodine 26. 09. 2014. godine održana je Osnivačka Skupština udruženja „EVROPSKI KLASTER ALPE ADRIA PANNONIA“. Evropski klaster Aple Adria Pannonia predstavlja udruženje organizacija, institucija i asocijacija koje se bave delatnostima vezanim za privrede i poljoprivrede, posebno agro-eko-turiza.
Domaćin je bila Vlada AP Vojvodine koja je dala punu podršku navedenoj inicijativi, kojoj su se potom priključili i Privredna komora Vojvodine, Regionalna privredna komora Subotica, Regionalna privredna komora Novog Sada, Regionalna privredna komora Zrenjanina, Regionalna privredna komora Kikinde, Regionalna privredna komora Sremska Mitrovica, Turistička organizacija Vojvodine kao i više turističkih organizacija sa područja Srema.
Iz Hrvatske su se na navedenu inicijativu odazvale Hrvatska gospodarska komora Pula, Rijeka, Sisak, Vukovar i Osijek, iz Austrije su to komore Burgeland, Štajerska i Koruška, a očekuje se uključenje i više privrednih komora i turističkih organizacija iz Češke, Slovačke, Mađarske, Slovenije, Italije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Bugarske, Rumunije. Uz privredne-gospodarske komore tu su i zadruge, turističke organizacije-zajednice, razvojne agencije, nevladine organizacije, kao i proizvođači tradicionalnih i organskih proizvoda, projektna poduzeća kao i brojne naučne institucije.
Način zajedničkog nastupa članova “Evropskog klastera Alpe Adria Pannonia” podrazumeva usmerenje palete od najmanje 5 000 tradicionalnih i organskih proizvoda, preko 1000 raznih proizvoda iz područja malog i srednjeg preduzetništva, stotinjak turističkih organizacija, pedesetak privrednih komora i isto toliko razvojnih agencija , stotinak fakulteta i instituta, nekoliko stotina zadruga i nevladinih organizacija kao i specializiranih projektnih ureda koji okupljeni pod jednom kapom predstavljaju vrlo ozbiljnog partnera na bilo kojem tržištu od EU, Rusije i istočnih zemalja, Kine i Japana, SAD i Kanade te Američkih zemalja, kao i na području Afrike i Australije i svugde gde su zanimljivi i intresantni.
Poziv za priključenje “Evropskom klasteru Alpe Adria Pannonia” upućeni su i brojnim gore pobrojanim partnerima, organizacijama i preduzećima u Italiji, Nemačkoj, Hrvatskoj, Austriji, Mađarskoj, Sloveniji, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i naravno, uz Vojvodinu, i prema svim navedenim organizacijama iz Republike Srbije.
Prvi nacionalni pripremni sastanak Foruma za životnu sredinu i klimu
U petak, 26. septembra 2014. godine, u Beogradu, održan je pripremni sastanak na kome su predstavnici civilnog društva, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, međunarodnih organizacija i privrede diskutovali o sledećim temama: IPPC, strateška procena uticaja, procena uticaja na životnu sredinu i zaštita voda. U nastavku možete preuzeti prezentacije i zaključke sa sastanka. Sastanku je prisustvovala i Madalina Ivanica, desk officer za Srbiju u DG Environment i task manager ECRAN projekta.
Scientists recently discovered that a certain plant, Helianthemum squamatum, is able to extract up to 90% of its fluid requirements from crystallization water trapped in gypsum rock. It is currently the only known plant species able to do this and the finding represents a completely new kind of water source for life. The research was published on August 18 in Nature Communications.
The team of researchers, led by plant biologists Dr. Sara Palacio of the Instituto Pirenaico de Ecología in Spain and Dr. Juan Pedro Ferrio of the University of Lleida, exploited the different isotopic compositions of hydrogen and oxygen between gypsum water and free soil water. By examining the isotopic composition of the sap water of H. squamatum, the researchers could then infer what proportion of gypsum crystallization water contributes to plant survival. The top 10 centimeters of the soil was sampled for free soil water.
The researchers found that in summertime, 70% to 90% of the sap water resembled the composition of gypsum cystallization water. The authors shot down hypotheses that the sap water obtained water from the soil and underwent isotopic changes to resemble gypsum crystallization water.
Gypsum an extremely soft mineral. It’s found in arid regions in Africa, Western and Central Asia. Its role at sustaining life was hinted at as far back as the early 19th century, when it was considered a fertilizer and a source of sulfur for plant growth. According to Neomatica, approximately 20% of gypsum’s weight is water, though this amount changes as the aridity of the environment changes. The high percentage of water by weight, and the fact that plants are often observed growing on top, has seriously suggested gypsum’s larger role in sustaining life.
The researchers involved in the H. squamatum discovery suggest their findings may impact the field of astrobiology. Gypsum is plentiful on other planets. It is conceivable that if life exists on other planets without traditional sources of water, they could have evolved to use crystallized water in rock instead.
Kancelarija za evropske integracije otvara foto konkurs pod nazivom “Reke koje nas spajaju“. Ovaj konkurs ima za temu fotografisanje reka koje protiču kroz Srbiju i neku od susednih zemalja koje su obuhvaćene programima Prekogranične saradnje.
Ovaj konkurs će biti otvoren do 24. septembra 2014, a 30 najbolje ocenjenih fotografija biće prikazano u okviru Četvrte nacionalne konferencije o prekograničnoj saradnji, 26. septembra u Beogradu. Foto konkurs https://www.facebook.com/events/851401231544885/.
Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je prvi teleskop Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj prvi teleskop montiranjem konkavnog i konveksnog sočiva na kraj jedne cevi. Na ovaj način postigao je uvećanje od oko tri puta.
Sledeće, 1910. godine, Galilej je usavršio teleskop povećavši uvećanje na oko 30 puta. Tim novokonstruisanim teleskopom otkrio je satelite oko Jupitera, koji su kasnije njemu u čast nazvani Galilejevi sateliti.
Drugi Poziv za “ABD grant shemu”, u okviru aktivnosti “Jačanje konkurentnosti kroz dodjelu malih grantova za obnavljanje proizvodnih kapaciteta i nabavku opreme potrebne za razvoj novih ili poboljšanje postojećih proizvodnih procesa ili za uvođenje inovativnih proizvoda” koju finansira Evropska Komisija u okviru projekta “Priprema za implementaciju pristupa zasnovanog na razvoju teritorije (ABD) na Zapadnom Balkanu- II Faza
Grant shema je dizajnirana za podršku investicijama u “Drina – Tara” i “Drina – Sava” prekograničnim regionima, i odnosi se na poboljšanje proizvodnih procesa i tehnologije, i podizanje kvaliteta proizvoda i usluga. Glavni cilj ove grant sheme je jačanje integrisanog ekonomskog razvoja u regionima “Drina – Tara” i “Drina – Sava” kroz podršku preduzetničkim inicijativama, fokusirajući se na jačanje turističke ponude u regionu i poboljšanje proizvodnih lanaca poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, poboljšanje turističkih usluga kroz integrisane projekte podsticanja saradnje izmedju učesnika u lancu vrjednosti.
Drugi Poziv za “ABD grant shemu” se otvara 7. juli 2014 16:00 sati po centralnom evropskom vremenu, a rok za podnošenje prijava je 15. avgusta 2014 u 16:00 sati po centralnom evropskom vremenu.
Pitanja u vezi sa procesom podnošenja prijave mogu se poslati na sljedeću e-mail adresu: drina-sava@swg-seerural.org
Konsultacije koje se odnose na pripremu prijavnog obrasca će biti pružena on-line sa e-mail adrese: project_proposal@swg-seerural.org
Konsultacije koje se odnose na pripremu poslovne strategije će biti pružena on-line sa e-mail adrese: business_plan@swg-seerural.org
Najskoriji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskom poromenama (Intergovernmental Panel on Climate Change-IPCC) najavljuje da će se Evropa tek susretati sa teškim vremenskim uslovima, uključujići i razarajuće poplave.
“WWF-Svetski fond za prirodu u Srbiji izražava veliko žaljenje zbog velikih ljudskih i materijalnih gubitaka koji su zadesili Srbiu i okolne zemlje. Naše misli su sa porodicama nastradalih”, izjavila je Duška Dimović, direktorka programa WWF-a u Srbiji povodom nezapamćenih poplava koje su opustošile Srbiju i odnele brojne ljudske žrtve.
Pored gubitka ljudskih života i velike materijalne štete, postoji i velika bojazan da bi posledice poplava mogle prouzrokovati dodatne probleme po zdravlje ljudi ako bi došlo do plavljenja termoelektrane, izlivanja hemikalija iz fabričkih postrojenja ili isplivavanja nagaznih mina zaostalih iz rata u Bosni.
Najskoriji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskom poromenama (Intergovernmental Panel on Climate Change-IPCC) najavljuje da će se Evropa tek susretati sa teškim vremenskim uslovima, uključujići i razarajuće poplave. Primer poplava u regionu ukazao je na potrebu za ekološkom praksom upravljanja poplavama kako bi se naselja zaštitila od ekstremnih vremenskih prilika. Kao dugoročno rešenje neophodno je rekama “vratiti plavna područja”, objašnjava WWF.
“Plavna područja služe kao prirodni rezervoari koji omogućavaju skladištenje velikih količina vode i iz njih se voda postepeno i bezbedno oslobađa u rečne tokove, kao i u podzemne vode. Ukoliko se plavna područja odseku od rečnih korita, u tom slučaju se smanjuje njihov potencijal zadržavanja poplavnih voda i samim tim rizik od poplava je veći”, smatra Duška Dimović, direktor programa WWF-a u Srbiji.
Neophodan je jedinstven i transparentniji pristup upravljanja poplavama, svi društveni, ekonomski i ekološki faktori se moraju uzeti u obzir kako bi se našla dugoročna rešenja i nekadašnja plavna područja povezala sa rekama.
“Ako bi se plavnim područjima vratila njihova prirodna uloga i kapacitet da zadržavaju vodu, to bi ublažilo efekte poplava, a i troškovi od šteta izazvanih poplavama bi bili manji. Osim toga, bila bi obezbeđena dobrobit za prirodu, ljude i lokalnu ekonomiju. Analiza potencijala obnove plavnih područja pokazuje da je najprihvatljivije obnoviti nekadašnja plavna područja, a svaka zemlja bi trebalo da proceni u koja područja bi trebalo ulagati kako bi što više ublažila rizik od poplava”, dodala je Duška Dimović.
Prirodna rešenja su dugoročnija, efikasnija i zahtevaju manja ulaganja nego podizanje rečne infrastrukture. Do sada se ovo pokazalo kao najefektivnije i najekonomičnije rešenje. U našoj zemlji dobri primeri kako zaštićena područja mogu smanjiti posledice poplava su specijalni rezervati prirode “Gornje Podunavlje”, “Obedska bara”, “Koviljsko – petrovaradinski rit”, “Karađorđevo” i “Zasavica”, kao i Park prirode “Lonjsko polje” u Hrvatskoj, velika retencija koji štiti kako Beograd, tako i Zagreb od poplava.
Preuzeto sa http://www.ekologija.rs/
Pomoć naseljima opštine Smederevska Palanka i Paraćin
Fondacija Green Limes je okupila studente volontere Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura i 22 maja pružila potrebnu pomoć u procesanju kanala za odvodjenje vode i evakuaciji stanovništva u selu Karađorđevo (opština smederevska Palanka).
Volonteri su naredna dva dana pomagali u čišćenju Tehničke škole u Paraćinu.
Fondacija za ekološke akcije uključila svoje volontere i kapacitete
Fondacija za ekološke akcije pridružila se volonterima u Beogradu na postavljanju nasipa na odbrani grada Beograda.
Tokom ove nedelje, Fondacija će uputiti finansijsku pomoć ugroženim područjima, a u saradnji sa Fakultetom za primenjenu ekologiju Futura, obezbediti materijalna sredstva i opremu za studente volontere koji će od srede pomagati u ispumpavanju vode i rasčišćavanju terena u opštini Paraćin i gradu Valjevo.
Evropski parlament je podržao mere za sprečavanje unosa stranih invazivnih vrsta biljaka, životinja i insekata u EU i ograničavanje ekološke i ekonomske štete koju nanose. Mere, koje još treba zemlje članice zvanično da usvoje, predviđaju angažovanje za bolju zaštitu od vrsta za koje se smatra da predstavljaju opasnost za Evropu, kao i uspostavljanje otvorene liste stranih invazivnih vrsta. Invazivne vrste su one koje ugrožavaju druge, od običnih korova do većih “štetočina”, poput takozvanog račića ubice, nemilosrdne grabljivice koja ugrožava ekosistem slatkih voda u Velikoj Britaniji ili gigantskog svinjskog peršuna koji može da izazove plikove na koži i otoke. Srbija je kao potpisnica međunarodnih konvencija dužna da se štiti od invazivnih stranih vrsta. Pre šest godina jedna takva, korov kineski pelin, otkrivena je u okolini reke Lim.
“Invazivne strane vrste svake godine u EU prouzrokuju štetu od 12 milijardi evra i mnoge zemlje članice već moraju da potroše znatna sredstva da bi se sa njima izborile”, rekao je poslanik iz redova evropskih socijalista i demokrata Pavel Pok . Njegov izveštaj je usvojen sa 606 glasova za, 36 protiv i četiri uzdržana.
Ovaj češki poslanik ukazao je da pojedinačni pokušaji zemalja članica da ublaže problem nisu efikasni jer se ove vrste ne obaziru na državne granice, zbog čega je saradnja od ključnog značaja.
“Pregovori su bili veoma teški, a imali smo ogranične vreme da postignemo sporazum”, naveo je Pok, a saopštio Evropski parlament.
Predlog propisa predviđa da se od zemalja članica traži da istraže na koji način se strane invazivne vrste unose u EU i šire, i da se uspostave sistemi nadzora i akcioni planovi za borbu protiv ove pojave. Pojačaće se i kontrole na granicama EU, a za vrste koje su se u velkoj meri proširile zemlje će morati da naprave planove na koji način će rešiti taj problem.
Sada je na državama članicama da zvanično usvoje ovaj propis. Pregovori među institucijama EU su već vođene.
Nepoželjne vrste u EU
U pregovorima sa Parlamentom, Savet ministara je prihvatio zahtev da se lista nepoželjnih opasnih vrsta ne ograniči na 50 kao što je bilo inicijalno predviđeno. Lista će biti otvorena, a fokus će biti na vrstama koje su utvrđene kao noviji problem, kao i na onima koje prouzrokuju najveću štetu.
Parlament je ubacio i odredbe da se posebno prate i one vrste koje su problem u pojedinačnim zemljama članicama, dok će se problem onih čije je stanište u nekoj od zemalja članica rešavati kroz pojačanu regionalnu saradnju među zemljama članicama uz podršku Evropske komisije.
Zemlje članice će morati da definišu odgovarajuće kazne za kršenje propisa. Predviđeno je načelo da troškove obnavljanja snosi onaj ko je odgovoran.
Uz odobrenje Komisije moći će specijalizovanim organizacijama da daju dozvolu da sa invazivnim stranim vrstama sprovode neke komercijalne delatnosti.
Račić ubica, korov koji izaziva plikove…
Račić ubica jedan je od novih primera problema koje mogu da izazovu invazivne vrste kada se unesu na teritoriju koja nije njihovo prirodno stanište, i čije autohtone vrste nemaju mehanizme odbrane protiv novog sustanara.
Uočena prvi put 2010, ova nemilosrdna grabljiviča duga samo tri santimetra jede račiće i mlade ribe. Izvorno stanište joj je u basenima Kaspijskog i Crnog mora. Problem za Britaniju je što se veoma lako prenosi, pa su neophodna upozorenja korisnicima voda da očiste i osuše svu opremu nakon korišćenja, da ne bi ovu otpornu štetočinu preneli u drugi vodotok.
Strane invazivne vrste mogu u toj meri narušavati biodiverzitet da ugroze druge vrste. Prema izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2012. godine, od 395 evropskih authotnohh vrsta na Crvenoj listi kritično ugroženih Međunarodne unije za očuvanje prirode, čak 110 je ugroženo delovanjem invazivnih stranih vrsta. Posledice ovakvih vrsta na zdravstvo najbolje ilustruje podatak da džinovski svinjski peršun nemačko zdravstvo godišnje košta milion evra.
Reč je o velikoj biljci lepog izgleda, koja je uneta iz Azije pre oko 100 godina i sada se mož enaći u velikim delovima centralne i istočne Evrope. Doticanje ove biljke, koja može da izraste do pet metara, može da izazove ozbiljne plikove i rane.
Pored toga, ona sprečava razvoj vrsta koje su prirodno prisutne.
Medjunarodna naučno-stručna konferencijia “ EKOLOŠKO UNAPREĐENJE DEVASTIRANIH LOKACIJA U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA” – ECOIDS-2014. ce se održati od 29 – 30. septembra 2014. u Beogradu, Srbija.
Da li znate koji su to društveni problemi koji nas okružuju i sa kojima se svakodnevno susrećemo?
Neki od izazova koje moramo prevazići su nedostatak obrazovanja, manjak liderstva, diskriminacija, ljudska prava itd. Za rešavanje prepreka koje nam se konstantno nameću, potrebno nam je da pokažemo svest o važnosti poboljšavanja našeg društva, inicijativu i spremnost na konkretne akcije.
Mi verujemo da se ključ kreiranja pozitivnih promena u društvu nalazi među mladima širom sveta.
Da li treba da čekamo da drugi nešto urade za nas ili da se pokrenemo i koristimo prilike koje nam se pružaju? Jedna od prilika je i Global Citizen – internacionalni program volontiranja, namenjen mladim ljudima koji žele da rade na ličnom usavršavanju, otkrivanju novih i širenju svoje kulture.
Čini ga mreža projekata širom sveta koji se bave temama poput multikulturalnosti, tolerancije, edukacija mladih i širenja svesti o globalnim problemima poput ljudskih prava, edukacije i liderstva.
Kroz timski rad, u internacionalnom okruženju, stiče se iskustvo u nevladinim ogranizacijama, školama, na Univerzitetima i u letnjim kampovima.
Samo neke od zemalja koje možete posetiti i učestvovati u poboljšavanju lokalnih zajednica su Poljska, Rusija, Portugal, Italija, Češka, Mađarska, Egipat, Tunis, Turska.
Rešavajući neki određeni društveni problem ostvarujete uticaj na stotine mladih sa kojima ćete raditi. Uticaćete direktno na njihove živote i pomoći ćete im znanjem i iskustvom da budu motivisani i uspešni u kreiranju boljeg društva.
Ukoliko smatrate da je ova prilika nešto što je zaista potrebno i želite da čujete još informacija dođite na Ekonomski fakultet, 3. aprila u 20h. Takođe, možete nas posetiti na našem sajtu globalcitizen.rs i Facebook stranici www.facebook.com/globalcitizenserbia.
AIESEC je najveća internacionalna organizacija vođena od strane studenata. Mi verujemo da slika sutrašnjice, odnosno to kako će naše okruženje izgledati, zavisi od toga kakve lidere kreiramo. Postojimo u preko 100 zemalja i brojimo oko 100.000 članova koje kroz naše programe praksi i volontiranja podstičemo da postanu nosioci pozitivnih promena. Svetlana Uzelac
PR Manager AIESEC in Serbia
svetlana.uzelac@aiesec.net
MOL Grupa ove godine još jednom lansira svoje jedinstveno međunarodno takmičenje. Studentske grupe sa univerziteta i koledža se takmiče ne samo iz zabave, već i za 20.000 Evra i moguću karijeru. Od 2007. godine MOL Grupa organizuje jedno od najvećih međunarodnih takmičenja u industriji nafte i gasa pod nazivom Freshhh2014. Program nastoji da privuče i razvija nove, mlade talente u okviru kompanije i postavi ih kao najjače stubove Grupe. U poslednjih sedam godina 10.000 studenata raspoređenih u 3.500 ekipa sa 250 univerziteta iz 70 zemalja sveta takmičilo se u okviru ovog programa. Mnogi od njih su sada uspešno zaposleni u MOL Grupi širom sveta.
Takmičenje se sastoji iz tri kruga, gde učesnici moraju da se takmiče u virtuelnom scenariju preko interneta rešavanjem industrijskih i strateških zadataka koje je razvila MOL Grupa. Najboljih 40 timova iz prvog kruga imaju šansu da se kvalifikuju za rundu Simulacija Strategije gde nailaze na simulaciju benzinske stanice i moraju da donesu odgovarajuće odluke na osnovu pažljive analize tržišta. Treći krug je uživo finale u Budimpešti, gde se prvih 10 timova takmiče za glavnu nagradu. Najbolje tri ekipe će osvojiti 20.000 evra (9.000 evra za pobednički tim, 7.000 evra za drugo i 4.000 evra za treće mesto) i mogućnost da učestvuju u programu zapošljavanja diplomaca u MOL Grupi. Učinak timova će procenjivati žiri koji se sastoji od viših rukovodilaca MOL Grupe. Ove godine, Freshhh se uglavnom fokusira na rafinerije, logistiku i strategiju. Ko može da se prijavi?
Takmičenje Freshhh osmišljeno je za studente. Svi članovi tima moraju biti aktivni studenti. Studenti doktorskih studija takođe mogu učestvovati u takmičenju. Zadaci će biti fokusirani na industriju gasa i nafte, s toga se preporučuje da imate praktično orijentisane članove tima.
Zadovoljstvo nam je da najavimo održavanje naučno-stručnog skupa “Kapitalizacija znanja – profit kroz istraživanja” u organizaciji AcademLinka. Skup će se održati11.4.2014. godine u Beogradu.
Ideja skupa jeste pružanje rešenja za tri osnovna problema sa kojima se nauka u regionu susreće:
• kako obezbediti finansijska sredstva za istraživanja
• kako objaviti rad u međunarodnim eminentnim časopisima
• kako rezultate istraživanja primeniti u praksi.
S obzirom na to da se izdvajanja za nauku i visoko obrazovanje stalno smanjuju i da konkursi za dobijanje sredstava postaju sve kompetitivniji, neophodno je shvatiti procese funkcionisanja dodele sredstava od strane međunarodnih fondova. Pored toga, uslovi za unapređenje u viša nastavnička zvanja stalno se zaoštravaju, prateći trendove iz EU i SAD-a, a zanemarujući specifičnost okolnosti u kojima naše fakultetsko osoblje posluje. Međunarodni časopisi rade po utvrđenim obrascima, te je upoznavanje sa njihovim mehanizmima rada od ključnog značaja. Na kraju, ne manje važno, jeste i kako rezultate istraživanja iskoristiti u praksi, tako da postignu svoju krajnju svrhu – unapređenje aspekata života na koje se odnose. Upravo imajući sve ovo u vidu, AcademLink će kroz stručno-naučni skup “Kapitalizacija znanja – profit kroz istraživanja” dati odgovore na ova krucijalna pitanja. Predavači će biti eminentni naučnici, vodeći u oblastima za koje će držati predavanja.
C:E:T ima zadovoljstvo da vas pozove da se prijavite na konkurs za učesnike/ce razmene mladih “Practicing Citizenship Making a Change” koja će se održati na Šupljoj steni kod Beograda od 10/02/2014 do 18/02/2014. Pravo prijavljivanja i učešća imaju svi mladi iz Srbije i Hrvatske, kao i drugih partnerskih zemalja (vidi info pack) starosti od 18 do 25 godina. Prijavljivanje se vrši slanjem apliacionog formulara na mail office@cetplatform.org sa nazivom mail-a “Prijava za YE”. Organizator snosi troškove smeštaja i hrane. Učesnicima iz drugih zemalja će biti refundirano 70% troškova puta.
Udruženje „Tesla global forum“ iz Novog Sada sa Srbima iz dijaspore organizuje konferenciju o srpskom geniju od 12. do 15. septembra na Iriškom vencu
U fantastičnom ambijentu Nacionalnog parka Fruška gora, na Iriškom Vencu, u hotelu „Norcev“, tokom septembra sastaće se svi Teslijanci sveta. Tako sebe nazivaju simpatizeri, obožavaoci, istraživači i naučnici koji prate i razvijaju ideje Nikole Tesle. Udruženje „Tesla global forum “ iz Novog Sada sa Srbima iz dijaspore organizuje od 12. do 15. septembra na Iriškom vencu samit “Nikola Tesla – tajna veza” u čast našeg velikog naučnika.
-Reč je o osmišljenoj i zaokruženoj multimedijalnoj manifestaciji na tri lokacije, o svojevrsnom Tesla festivalu u čiju organizaciju su, između ostalih, uključene i institucije od najvišeg nacionalnog značaja poput Muzeja Nikole Tesle iz Beograda, Matice srpske iz Novog Sada, Kinoteka Beograd, Manastir Šišatovac, Grad Novi Sad, Turističke organizacije Srbije, Vojvodine i Novog Sada i, naravno, još mnoge druge važne kulturne, obrazovne, privredne i nacionalne institucije, kao i mnogi Srbi iz dijaspore – kaže Goran Marić, direktor udruženja. BIĆU NEPOZNAT “Tesla je i sam rekao: “ja ću biti nepoznat do 2012. godine, od tada će moj lik početi da postaje popularan”. Interesantno je da se sada stvarno nešto događa. Baš sam analizirao i konkretno prošle godine je znatno povećan broj ljudi koji se interesuju za Nikolu Teslu. Upravo su te, 2012. godine, dva holivudska filma o Tesli započeta. Bio je veliki vizionar i mislim da mi još nismo dovoljno zreli da shvatimo njegovu misao – kaže profesor Aleksandar Protić.
Glavni tok konferencije će se odvijati u i oko hotela i Naučno obrazovno- rekreativnog centra Elektrovojvodine sa nekoliko paralelnih dešavanja od kojih svaki predstavlja jedan mali festival za sebe. Zato će pojedini segmenti biti izložba posvećena Nikoli Tesli , Tesla forum– stručna, promotivna i popularna predavanja poznatih ličnosti na temu Teslinog stvaralačkog opusa, njegove zaostavštine i savremenih globalnih tema povezanih sa tim nasleđem. I Tesla muzika – prezentacija raznih oblika stvaralaštva, od onog modernog, elektronskog, inspirisanog Teslom, preko „muzike na struju“ – savremenih pop i rok formi, izvođenja muzičkih popularnih muzičkih komada koj su se svirali i izvodili u „Teslinom“ Njujorku dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka, pa sve do reprezentativnih etno-motiva ličkog i, paralelno, sremskog kraja.
– Posebno mesto u okviru ovog Tesla festivala pripada programu koji smo nazvali Tesla film. On je zamišljen kao revija najznačajnijih i najzanimljivijih igranih, dokumentarnih, televizijskih i kratkih filmova, televizijskih serija, raznih video radova, spotova, pa i crtanih filmova inspirisanih Nikolom Teslom, koji se svakodnevno, u celom svetu, proizvode i u velikoj meri „kače“ na Jutub – kaže profesor Aleksandar Protić, saradnik iz Pariza, koji je jako uticao na širenje imena i dela Nikole Tesle u Francuskoj, ali i u UNESKO.
Protić je u sedištu Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) u Parizu, u okviru Svetskog dana nastavnika o Nikoli Tesli i njegovom mestu u međunarodnom registru “Pamćenje sveta” održao predavanje. Ovaj mladi Srbin je zamenik predsednika Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OS SI) . U Parizu radi kao federalni savetnik u Francuskoj federaciji klubova, katedri i asocijacija UNESKO-a. Projekat “Tesla Memory” pokrenuo je 2009. godine na Sorboni i od tada intenzivno informiše francusku i međunarodnu javnost o velikom naučniku.
– Projekat je samo deo duga koji osećam prema ovom velikanu i kojim se spontano bavim, potpuno volonterski i bez ičijeg finansiranja – kaže Aleksandar Protić – Teslin arhiv je međunarodno prepoznat kao svetska baština u UNESKO-a i da mu je Sorbona dodelila počasni doktorat.
Pored profesora iz Francuske na konferenciji će učestvovati i predstavnici Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, u Americi, koji su uspeli da rođendan velikog naučnika 10. jule pretvore u Dan grada Fuiladelfije.
Programom konferencije je predviđena dodela posebnih priznanja u Matici srpskoj,pojedincima, institucijama i organizacijama koje su svojim radom i aktivnostima doprinele “pomeranju granica ljudskih mogućnosti, znanja i sposobnosti“. Poseban akcenat će se staviti na dodelu dvostrukog priznanja koje je dobilo ime po čuvenoj pesmi „Ima neka tajna veza“, pesnika Duška Trifunovića, sahranjenog na padinama Fruške gore.
Ovo priznanje podrazumeva dodelu kristalnih replika dva tornja: kule srušene od strane američke vojske Teslinog „ Svetskog radio centra“ na Long Ajlendu i u Nato bombardovanju oštećenog, ali ne i srušenog, fruškogorskog TV tornja na Iriškom Vencu. Priznanje će svake godine dobijati dve, sudbinski, simbolično i tajanstveno povezane osobe koje se, po mogućnosti, međusobno lično i ne poznaju – objašnjava Goran Marić.
On objašnjava da je ideja da se, u skladu sa postojećom praksom u pravljenju namenskih i promotivnih Telekomovih paketa iz oblasti mobilne telefonije, napravi zajednička “Ima neka tajna veza” marketinška kampanja.
Treći segment programa Tesla festivala na Fruškoj gori i važan događaj biće svečani donatorski ručak, posle nedeljne liturgije 15. septembra u porti fruškogorskog manastira Šišatovac za koji je Tesla višestruko vezan, verski, medicinski, porodično, pomalo i mistično. Predviđeno je i da se predstavi projekat “Novi Smiljan na Fruškog gori”, koji radi Teslina naučna fondacija iz Filadelfije na imanju manastira Šišatovac. Ideja je da ova „manastirska trpeza“ okupi sami vrh srpskog političkog, privrednog, naučnog, obrazovnog, kulturnog, sportskog i medijskog establišmenta, a razlog okupljanja je prikupljanje sredstava za obnovu i restauraciju manastirskih objekata. Program možete preuzeti ovde
U okviru festivala u Lugoju – organizovane folklorne igre
U okviru drugog od 6 predviđenih događaja projekta: Kulturno blago kroz rumunske i srpske narodne igre – Promocija i zaštita kulturnih vrednosti i tradicije u Rešiti, Lugoju u Velikom Gradištu, održane su folklorne igre kao participacija muzičkog festivala u Lugoj-u, Rumunija (15. avgust 2013. godine.).
Celodnevni program muzičkog festivala propratili su građani Lugoja i šire okoline, kao i predstavnici projektnog tima, lokalnih vlasti u opštinama Lugoj i Rešica (Rumunija) i Veliko Gradište (Srbija).
Tokom večeri, u delu muzičkog festivala, predstavnik Srbije Bajaga & Instruktori, odsvirali su mali koncert.
Organizovan festival folklornih igara u Velikom Gradištu
U okviru prekograničnog projekta Rumunija – Srbija: Kulturno blago kroz srpske i rumunske narodne igre – koji se realizuje u prekograničnom dunavskom regionu Veliko Gradište – Rešica – Lugoj, u ponedeljak 5. avgusta održan je festival folklornih igara na Dunavskom keju u Velikom Gradištu od 20 h.
Festival su propratili žitelji Velikog gradišta i veliki broj turista, a prisustvovali su i gosti iz Rumunije – predstavnici projektnog tima i lokalnih zajednica Rešica i Lugoj.
Otvoren “Green Fest” konkurs za filmove o životnoj sredini
Autori kratkih i amaterskih filmova iz celog sveta na temu životne sredine od danas 24. juna, pa sve do 11. oktobra 2013 mogu prijaviti svoje radove za prikazivanje na Međunarodnom festivalu zelene kulture “GREEN FEST”, koji se organizuje četvrti put. Festival se ove godine održava pod sloganom “Četiri boje zeleno” u periodu 13 – 15. novembar 2013. godine u Domu omladine Beograd. Spisak izabranih filmova će biti objavljen 4. novembra na zvaničnoj internet prezentaciji festivala www.greenfest.rs, gde se mogu naći sve potrebne informacije za prijavljivanje na konkurs, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine koji organizuje festival uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i kompanije Vip mobile, i u saradnji sa Domom omladine Beograd.
Detaljnije na http://2013.green-fest.org/index.php/sr
Učešće u realizaciji projekta prekogranične saradnje Rumunija-Srbija
Učešće u realizaciji projekta prekogranične saradnje Rumunija-Srbija: Kulturno blago kroz rumunske i srpske narodne igre – Promocija i zaštita kulturnih vrednosti i tradicije u Rešiti, Lugoju u Velikom Gradištu.
Cilj projekta je razvoj održive kulturne i socijalne relacije u prekograničnom regionu Srbija Rumunija.
Tokom implementacije projekta, jedna od glavnih aktivnosti je organizacjija kulturnih manifestacija (folklornih igara) u Rumuniji i Srbiji.
U okviru četvoromesečnig trajanja biće organizovano 4 kulturna događaja i 2 radionice u Velikom Gradištu (Srbija), Lugoju i Rešici (Rumunija).
Učešće u realizaciji prekograničnog projekta: Mudro korišćenje zajedničkih prirodnih resursa – put ka održivosti prekograničnog regiona Srbija/BiH”
Projekat: Mudro korišćenje zajedničkih prirodnih resursa – put ka održivosti prekograničnog regiona Srbija/BiH” realizuju Unija ekologa UNECO, iz Beograda, i Centar za okolišno održivi razvoj, iz Sarajeva. finansiran je od strane EU delegacije u Srbiji.
Projektne aktivnosti obuhvataju teritorije 6 opštine u prekograničnom regionu Srbija/BiH – tri u Srbiji (Bogatić, Ljubovija, Mali Zvornik) i tri u Bosni i Hercegovini (Bijeljina, Zvornik i Bratunac).
Ciljevi projekta su u skladu sa rešavanjem najvećih problema životne sredine u ovoj regiji – jačanje kapaciteta lokalne samouprave u oblasti upravljanja prirodnim resursima, primene strateških dokumenata i sprovodjenja relevantnih zakona, kreiranje strateškog pristupa zaštiti i korišćenju prirodnih resursa na lokalnom nivou i unapredjenje medjusobne saradnje i komunikacije medju svim zainteresovanim stranama u regionu, posebno izmedju organizacija civilnog društva i lokalnih vlasti.
Jedan od glavnih rezultata projekta je analiza prirodnih potencijala, kapaciteta u oblasti upravljanja prirodnim resursima, izrada baze podataka u geoinformacionom okruženju i izrada nacrta Akcionog pana za upravljanje prirodnim resursima. Eksperti ispred Green Limes-a učestvuju u treninzima ključnih stejkholdera i zainteresovanih strana u oblasti GIS-a i izradi baze podataka postojećeg stanja prirodnih resursa i nacrta Akcionog plana upravljanja prirodnim rsursima za opštine u Srbiji (Bogatić, Ljubovija, Mali Zvornik).
ANALITIČAR ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PROFESIJA BUDUĆNOSTI NAJNOVIJIM ISTRAŽIVANJIMA TRŽIŠTA RADA I POTREBA
Svetska predviđanja novih zanimanja sve više usmeravaju pažnju na nove trendove koji su rezultat uznapredovale tehnlogije i ljudskih saznanja. Savremena preduzeća ostvaruju profit zahvaljujući novim tehnilogijama, a futurološki pristup očuvanju kvaliteta životnog ambijenta, odnosno resursa, sve je više prisutan kroz kreirane nove – potrebne profile kadrova.
Nacionalna služba za zapošljavanje navodi da će zanimanja poput genetičara, molekularnog biologa, estetskog hirurga, analitičara zaštite životne sredine i analitičara prometa i investicija, fizikohemičara ili menadžera bezbednosti biće najplaćeniji poslovi u Srbiji za 10 ili 20 godina,
Između ostalog iz Nacionalne službe za zapošljavanje ukazuju i da će ulaganja u obnovljive izvore energije i organsku proizvodnju pružati dobru perspektivu za otvaranje novih radnih mesta.
Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) Kancelarija u Srbiji, uz podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), objavljuje novi program podrške organizacijama civilnog društva (OCD) u Srbiji – SENSE…….
Rimsku pijacu je otvorio menadžer projekta g-din Zlatibor Mitić, a zatim u nastavku su o pijaci, rimljanima i običajima u doba Rima, kao i o iskustvima sličnim tematskih ruta govorili članovi projektnog tima Slobodan Spasić i Miloš Nikolić.
Tokom 2 časa rimskog pijačnog dana pozvani gosti, stanovništvo i prolaznici imali su priliku da prošetaju rimskom pijacom duž šetališta u parku koje vodi ka dunavskom keju, gde su bile postavljene pijačne tezge. Na njima su, prodavci obučeni u rimske toge, izložili široku ponudu proizvoda koji su mogli biti kupljeni na pijacama u rimskoj imperiji pre dve hiljade godina. Zainteresovani posetioci su mogli da pronađu razne grnčarske proizvode – od najmanjih šoljica, preko tanjira različitih veličina, sve do velikih posuda za odlaganje hrane, amfora za vino i maslinovo ulje, ukrasnih figurica od isklesanog kamena i osušene gline, najrazličitijeg povrća – salate, luka, cvekle, sira, meda, žita, oraha, kao i svežeg i suvog voća – jabuka, dunja, svežeg i sušenog groždja, kajsija, smokvi i urmi. Svi gosti su imali priliku da se posluže svežim i suvim voćem i pecivom karakterističnim za rimsko doba.
Na samom kraju prisutnim građanima i pozvanim učesnicima prezentovan je kratak dokumentarni promotivni film Via Danubii.
Diskusija sa novinarima i medijskim kućama je obavljena tokom samog događaja. Diskusija je uglavnom bila fokusirana na razvoj kulturnog turizma i mogućnostima umrežavanja i saradnje svih stejkholdera: turističke agencije, muzeji, subjekti koji su nadležni za očuvanje kulturne baštine, kao i stručnjaka iz oblasti turizma, marketinga i dr.
Regionalni događaj „Rimska pijaca“ imao je za cilj da upozna sve stejkholdere regiona o projektovanoj kulturnoj ruti Via Danubii, kao i da pokuša da uspostavi da ovaj događaj nastavi sa tradicionalnim održavanjem.
Rimski senat, aristokratsko veće, igrao je značajnu ulogu u Rimskoj imperiji imao nadležnost nad zakonodavnim pravom. Moć senata je proizlazila iz njegovog autoriteta.
Ovaj događaj u ovkiru trodnevne manifestacije “RIMSKI DANI” kreira se u okviru projekta “Via Danubi” kojim je nizom aktivnosti uspostavljena Turistička kulturna ruta Via Danubi u prekograničnom regionu Rumunija-Srbija.
Projekat realizuju Banje Herkulane (Rumunija) i Veliko Gradište (Srbija) u okviru IPA prekograničnog programa Srbija-Rumunija: „Zajedničke granice. Zajednička rešenja.”
Sama destinacija već ima svoju označenu turističku ponudu i formirane turističke proizvode, a realizacija projektnih aktivnosti predmetnog prekograničnog projekta otvorila je širok spektar mogućnosti za podizanje aktraktivnosti područja, jačanje brenda destinacije kao stimulaciju javnog, privatnog i civilnog sektora čitavog regiona (8 lokalnih zajednica).
Projekcija filma “KLIMA NE KUCA DVAPUT” će se održati u subotu 17. januara 2015. godine u Kulturnom centru Novog Sada. Projekciju će otvoriti dr Biljana Panjković, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Kvalifikacionom treningu za jačanje civilnog društva i unapređenja saradnje u Dunavskom regionu, održan od 8. do 12. decembra 2014. godine u nemačkom gradu Bad Urahu imao je za cilj da okupi 50 diseminatora iz različitih organizacija iz Evrope (ili pojedinaca zainteresovanih za umrežavanje, kao i za projekte EU) i da im stvori konkretnu platformu za projektne ideje tokom 2015. godine, kao i da se omogući povoljna atmosfera za uspostavljanje partnerstava među organizacijama učesnicama. Trening je realizovan od strane Dunavske mreže za Evropu (DANET). Danet je međunarodna krovna asocijacija obrazovnih i kulturnih institucija u podunavskim zemljama. Na poziv asocijacije DANET i njihove predsednice g-đe Karmen Štadelhofer, organizacija GREEN LIMES uzela je učešće u predstavljanju svojih aktivnosti potencijalnim projektnim partnerima.
Scientists recently discovered that a certain plant, 
foto: Dragan Kujundžić
C:E:T ima zadovoljstvo da vas pozove da se prijavite na konkurs za učesnike/ce razmene mladih “Practicing Citizenship Making a Change” koja će se održati na Šupljoj steni kod Beograda od 10/02/2014 do 18/02/2014. Pravo prijavljivanja i učešća imaju svi mladi iz Srbije i Hrvatske, kao i drugih partnerskih zemalja (vidi info pack) starosti od 18 do 25 godina. Prijavljivanje se vrši slanjem apliacionog formulara na mail office@cetplatform.org sa nazivom mail-a “Prijava za YE”. Organizator snosi troškove smeštaja i hrane. Učesnicima iz drugih zemalja će biti refundirano 70% troškova puta.
Protić je u sedištu Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) u Parizu, u okviru Svetskog dana nastavnika o Nikoli Tesli i njegovom mestu u međunarodnom registru “Pamćenje sveta” održao predavanje. Ovaj mladi Srbin je zamenik predsednika Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OS SI) . U Parizu radi kao federalni savetnik u Francuskoj federaciji klubova, katedri i asocijacija UNESKO-a. Projekat “Tesla Memory” pokrenuo je 2009. godine na Sorboni i od tada intenzivno informiše francusku i međunarodnu javnost o velikom naučniku.
Autori kratkih i amaterskih filmova iz celog sveta na temu životne sredine od danas 24. juna, pa sve do 11. oktobra 2013 mogu prijaviti svoje radove za prikazivanje na Međunarodnom festivalu zelene kulture “GREEN FEST”, koji se organizuje četvrti put. Festival se ove godine održava pod sloganom “Četiri boje zeleno” u periodu 13 – 15. novembar 2013. godine u Domu omladine Beograd. Spisak izabranih filmova će biti objavljen 4. novembra na zvaničnoj internet prezentaciji festivala www.greenfest.rs, gde se mogu naći sve potrebne informacije za prijavljivanje na konkurs, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine koji organizuje festival uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i kompanije Vip mobile, i u saradnji sa Domom omladine Beograd.
Projekat: Mudro korišćenje zajedničkih prirodnih resursa – put ka održivosti prekograničnog regiona Srbija/BiH” realizuju Unija ekologa UNECO, iz Beograda, i Centar za okolišno održivi razvoj, iz Sarajeva. finansiran je od strane EU delegacije u Srbiji.
Svetska predviđanja novih zanimanja sve više usmeravaju pažnju na nove trendove koji su rezultat uznapredovale tehnlogije i ljudskih saznanja. Savremena preduzeća ostvaruju profit zahvaljujući novim tehnilogijama, a futurološki pristup očuvanju kvaliteta životnog ambijenta, odnosno resursa, sve je više prisutan kroz kreirane nove – potrebne profile kadrova.
Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) Kancelarija u Srbiji, uz podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), objavljuje novi program podrške organizacijama civilnog društva (OCD) u Srbiji – 
Rimsku pijacu je otvorio menadžer projekta g-din Zlatibor Mitić, a zatim u nastavku su o pijaci, rimljanima i običajima u doba Rima, kao i o iskustvima sličnim tematskih ruta govorili članovi projektnog tima Slobodan Spasić i Miloš Nikolić.
